Najmanje 5.600 osoba iz 33 zemlje, koji su se bili priključili tzv. Islamskoj državi (ID), vratilo se u matične zemlje, navodi se u najnovijem izveštaju Sufan Centra.

Prema podacima sigurnosnih službi, oko 900 državljana zemalja regije boravilo je ili boravi u Siriji i Iraku. Do sad ih se vratilo oko 250. Što se tiče BiH, policijske i obaveštajne službe identifikovano je oko 240 muškaraca i žena. Poginulo ih je između 50 i 70, a vratilo se 46.

40.000 stranaca iz 110 zemalja

ID je proglasila “kalifat” 2014. godine nakon čega su na hiljade pristalica krenule u Siriju ili Irak. Prema podacima pronađenim u Raki, oko 40.000 stranaca iz 110 zemalja pridružilo se ID-u, a identifikovano ih je oko 19.000.

ID-u se pridružilo najviše državljana Rusije, njih 3.417. Na granicama Turske i putu prema Siriji ili Iraku zaustavljeno je 4.128, a vratilo ih se oko 400.

Iz Saudijske Arabije se ID-u pridružilo 3.244 osoba, vratilo ih se oko 760, dok je 7.523 zaustavljeno u Turskoj na putu prema Siriji ili Iraku.

Jordanaca je oko 3.000, a vratilo ih se oko 250. Prema podacima koje je sakupio Sufan Centar, Tunišana je 2.926, 4.605 je zaustavljeno u Turskoj, a vratilo se oko 800. Državljana Francuske koji su se pridružili ID-u je 1.910, u Turskoj su zaustavljena 2.622, a vratio se 271.

Marokanaca su 1.623, u Turskoj je na putu prema Siriji ili Iraku zaustavljen 2.831, a s ratišta ih se vratilo oko 200. Turaka i Uzbekistanaca je po 1.500, s tim što su turske službe zaustavile oko 7.200 osoba koje su se pokušale da pristupe ID-u, a s ratišta u Siriji i Iraku ih se vratilo oko 900.

U poslednjih godinu dana pala su sva veća uporišta ove militantne skupine, koju je UN proglasio terorističkom organizacijom, uključujući i Mosul u Iraku u julu i Raku u Siriji u oktobru ove godine.

Problem rehabilitacije

Povratnici s tih ratišta su danas veliki izazov za sigurnosne službe, ali i za pravosuđe. U izveštaju Sufan Centra se navodi da “postoji neslaganje o pretnji koju predstavljaju strani borci matičnim zemljama porekla ili zemljama kroz koje prolaze, ali je neizbežno da će neki od njih ostati posvećeni formi 'nasilnog džihada'”. Sufan Centar navodi da dosad nijedna zemlja nije našla pravi način za suočavanje s problemom povratnika. Većina ih je zatvorena ili su “nestali s radara”.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, dosad je 22 državljana BiH osuđena zbog odlaska ili za vrbovanje bh. državljana za odlazak na strana ratišta. Prema podacima koje je prikupio Sufan Centar, na područjima koja je kontrolisala ili kontroliše ID, boravilo je ili boravi 60 žena i 81 dete iz BiH.

Upravo ovo se navodi kao posebno pitanje – koji je najbolji način njihove reintegracije, posebno jer je među njima i veliki broj tinejdžera koji su podučavani nasilnoj ideologiji, obučavani za rukovanje oružjem i eksplozivom i koji su učestvovali u borbama. U izveštaju Sufan Centra se naglašava da se nijedan dosadašnji program rehabilitacije i reintegracije, od kojih mnogi zahtevaju mnogo resursa, nije pokazao uspešnim.

Pretnja sigurnosti

Postoje i procene da bi strani borci mogli da se prebace u Libiju, Somaliju ili Avganistan, ali im problem predstavlja to što tamošnje militantne grupe, koje UN smatra terorističkim, među kojima su Al Šabab, Al Kaida ili Talibani sumnjičavo gledaju na pristalice ID-a.

Nikolas Rasmusen, direktor UN-ovog nacionalnog protivterorističkog centra, tokom govora u Aspenu u julu 2017. je primetio da je, koliko je smanjen broj odlazaka, podjednako smanjen i broj povratnika s teritorija koje su pod kontrolom ID-a te da će većina ostati i braniti “kalifat” čak i ako to znači sigurnu smrt. Istovremeno, velika pretnja ostaju i oni koji podržavaju ID, ali nisu iz Evrope, Zapadnog Balkana i drugih zemalja otišli u Irak i Siriju.

(Kurir.rs/slobodnaevropa.org)

(Foto: Profimedia)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Ratuju za veru, ali i debelu platu: Ko su ljudi koji iz Srbije odlaze na sirijski front?