(VIDEO) ISPOVEST KAMIKAZA: Imao sam samo 17 godina kad sam saznao da mi je sudbina da umrem za cara

BBC-ev dokumentarni film pronašao je preživele kamikaze koji su ispričali kako su kao dečaci postali piloti samoubice

U decenijama posle Drugog svetskog rata stavovi o kamikazama podelili su japansku javnost jer je njihova zaostavština neretko bila korišćena u političke svrhe, piše BBC.

Japanski nacionalisti

Tokom sedmogodišnje savezničke okupacije Japana posle Drugog svetskog rata, uništavanje ugleda kamikaza bio je njihov najvažniji zadatak, kaže profesor Šeftol sa Univerziteta Šizuka. Suicidna taktika proglašena je ludilom. Čak i 70-ih i 80-ih godina prošlog veka većina japanskog stanovništva bili je uverena da su kamikaze nešto čega se treba stideti kao zločina koji je njihova država počinila protiv sopstvenog stanovništva, kaže Šeftol i dodaje:

"Tek 90-ih japanski nacionalisti počeli su da testiraju javno mišljenje nazivajući kamikaze pilotima herojima. Kad su videli da nisu naišli na veći otpor, postali su sve glasniji i glasniji.

Japanci ne bi umirali za domovinu

Početkom ovog veka filmovi poput 'For Those We Love' i 'The Eternal Zero' prikazali su kamikaze kao heroje, ali danas japanski tinejdžeri tvrde da smatraju kamikaze junacima verovatno zato što su pod uticajem takvih filmova, te da oni sami nikad ne bi bili spremni da umru u ratu za svoju zemlju.

"Baš zato što se ja na to ne bih usudio, smatram da su vrlo hrabri", govori japanski srednjoškolac Šo. Galupovo istraživanje pokazalo je da bi samo 11 odsto Japanaca htelo da se bori za svoju zemlju i tako se ona svrstala na poslednje mesto na tabeli. Među azijskim zemljama prednjači Pakistan s 89 odsto svojih stanovnika koji bi bili spremni da idu u rat. Druga je Indija sa 75 odsto, sledi Turska sa 73, pa Kina sa 71 odsto, a daleko iza nje je Rusija sa 59 odsto. Od ostalih zemalja, ispred Japana je SAD s 44 odsto spremnih državljana, kao i Velika Britanija s 27 odsto.

Ako se zna kako je postratna generacija Japanaca bila izložena pacifističkim zakonima i ustavu prema kom im se branilo da imaju vojsku, ovi podaci nimalo nisu čudni.

Kamikaze nisu bili ludaci

Kamikaze nisu bili ludaci koji su dobrovoljno i s radošću prihvatali smrt. Bili su to uglavnom vrlo mladi ljudi, ponekad i dečaci uzrasta između 17 i 24 godine. Dvojica od njih koji su uspeli da prežive rat i dožive duboku starost, i sami su svedočili o tim vremenima.

"Rekao bih da je 60-70 odsto nas bilo spremno da se žrtvuje za cara, ali ostali su se zaista pitali - zašto to činim?", ispričao je Osamu Jamada iz Nagoje. Srećom za njega, rat je okončan pre nego što je morao u smrtonosnu misiju.

"U to vreme nisam imao nikoga, bio sam sam i glavna misao mi je bila da se moram žrtvovati za svoju domovinu, ali oni koji su imali porodice sigurno nisu razmišljali kao ja, kaže on. Njegov kolega Keiči Kuvahara, danas 91-godišnjak, bio je upravo jedan od tih koji nije želeo da umre i koji je samo razmišljao o voljenima. Prisetio se trenutka kad je saznao da će postati kamikaza:

Smrtni strah

"Ubledeo sam. Bio sam smrtno prestrašen. Nisam želeo da umrem. Imao sam samo 17 godina. Godinu dana pre toga umro mi je otac i jedino koga sam imao bile su mama i moja starija sestra, koje su morale da rade da bi prehranile porodicu. Slao sam im svaki mesec novac od svoje vojničke plate i razmišljao sam šta će biti s njima ako ja poginem. Šta će jesti moja porodica? Budući da su se motori aviona pokvarili odmah po poletanju, morao je da se vrati u bazu, pa ga je upravo to spasilo.

U Kuvaharinim dokumentima pisalo je da je bio dobrovoljac, ali on objašnjava:

"Jesam li bio dobrovoljac ili su me na to naterali? Teško je to danas nekom objasniti ako ne razume suštinu vojske"

Profesor Šeftol tvrdi da bi mladiće okupili u veliku grupu i onda bi ih pitali da dignu ruke oni koji ne žele u dobrovoljce. Pod velikim pritiskom vršnjaka, teško da je iko od njih bio u stanju da odbije misiju. Danas, mnogi kamikaze upoređuju sa savremenim teroristima-samoubicama, ali Kuvahara kaže da to nije za poređenje:

Spremni da umru

"To se ne može nikako porediti. Kamikaze su bili odredi stvoreni samo dok je trajao Drugi svetski rat. Kad govorimo o Kalifatu, napadi terorista su nepredvidivi. Jamada, još jedan bivši japanski pilot, smatra da se naziv 'kamikaze', što u prevodu znači 'božanski vetar', pogrešno tumači i neprimereno koristi, bez razumevanja šireg istorijskog konteksta i situacije u kojoj se Japan našao tih godina.

"To me boli jer kamikaze su bile deo moje mladosti, to je bilo nešto uzvišeno i čisto. A sad se razgovara o tome da li smo bili zavedeni?", kaže on.

Kuvahara govori da se nakon rata osećao kao slobodan čovek koji je jedino razmišljao kako da obnovi zemlju. Za razliku od njega, Jamada kaže:

"Osećao sam se potpuno izgubljeno, bespomoćno. Kao da sam izgubio deo sebe, kao da su mi iščupali dušu. Kao kamikaze bili smo spremni da umremo, pa kad sam čuo da smo spaseni, kao da mi je neko izmkao tlo pod nogama", prisetio se i rekao da mu je potraga za poslom, hranom i preživljavanje u posleratnom Japanu, pomoglo da nastavi da živi.

Car Hirohito, za kog je bio spreman da položi život, odigrao je važnu ulogu u Jamadinom privikavanju na mirnodopski život:

Miroljubivi Japan

"Kad sam ga video da se rukuje s Amerikancima, sledio sam njegov primer. Naš car, njegovo veličanstvo, srce Japana. Njegova prisutnost pomogla je nama Japancima da se oporavimo od rata", kaže Jamada.

"Razmišljajući o njegovom životu, shvatam da moj život nije samo moj. Mislim da sam dužna da živim zbog onih koji su mogli da imaju decu i unučiće, ali su poginuli tokom rata", kaže Jamadina unuka Jošiko Hasegava.

Kuvaharin unuk nije previše svestan onoga što je njegov deda prošao kao 17-godišnji pilot. Kuvahara nije zbog toga nimalo tužan:

"To samo znači da je Japan postao miroljubiva zemlja. Ravnodušnost mog unuka prema kamikazama je dokaz da je zemlja raskrstila s bolnom prošlošću - i da je baš onakva kakvu sam oduvek želeo", zaključio je preživeli bivši kamikaza.

(Kurir.rs/Express.hr)

(Foto: Printscreen)