Nasilje i manje borbe u Siriji i Iraku, glad u Jemenu i islamski ekstremisti koji postepeno preuzimaju vlast u Avganistanu, naredne godine će biti uzrok humanitarne krize širom sveta mnogo gore nego što je to bio slučaj 2017. godine, navodi NVO.

"Humanitarni pregled: analiza ključnih kriza u 2018. godini" iz žemevske NVO ACAPS razmatra glavne trendove koji će sledeće godine uticati na događaje u svetu. Izveštaj se posebno fokusira na zemlje koje prolaze kroz pogoršavajuće ili tekuće krize, uključujući Avganistan, Irak, Siriju, Libiju, Mali, Južni Sudan, Jemen, Venecuele, između ostalog.

"Očekuje se da će u ovim zemljama dostupnost hrane, raseljenost, zdravlje i zaštita raseljenih biti u vrhu humanitarnih potreba 2018. godine", ističu istraživači. "Većina humanitarnih kriza u ovom izveštaju su uzrokovane sukobima, sa širenjem nasilja i promenama taktike ove godine u nekoliko zemalja.


"Ako 2017 nije izgledalo dobro, predviđanja za 2018 nisu bolja: nasilje i nesigurnost će se verovatno pogoršati u Avganistanu, Demokratskoj Republici Kongo, Libiji, Etiopiji, Maliju, Somaliji i Siriji sledeće godine", rekao je direktor ACAPS Lars Piter Nisen u izveštaju.

Islamski ekstremizam takođe će nastaviti da izaziva nasilje i konflikt na različitim žarištima širom sveta. U Avganistanu, gde nema pobednika u 16-godišnjem ratu protiv talibana, "bezbednosna situacija će nastaviti da se pogorša 2018. godine, što će dovesti do boljih zdravstvenih, prehrambenih i zaštitnih potreba".


Islamska grupa postaje sve više uticajna u ruralnim područjima, posebno na severu i jugu zemlje, kao i na teritorijama koje se koriste za uzgoj maka za opijum, što beleži rast za 67 odsto u odnosu na 2016. godinu, dok je proizvodnja opijuma porasla za 87 odsto.


Uprkos porazu Islamske države u Iraku, očekuje se da se teroristička grupa nastavi boriti protiv vlade, " pomerajući se prema korištenju netradicionalnih strategija i improvizovanih napada."

U susednoj Siriji će se pojaviti problematične oblasti, posebno u Idlibu, Istočnoj Gouti i provincijama Deir-ez-Zor, predviđa studija. U izveštaju se navodi da su "sporazumi iz Astane oko de-eskalacionih zona omogućili veliki politički razvoj 2017. godine, doprinoseći percepciji poboljšanja bezbednosne situacije u Siriji".

Sledeća godina verovatno će biti "odlučujuća za sukob u Siriji", s obzirom da će svaki stvarni ili uočeni napredak u uspostavljanju de-eskalacionih zona promeniti percepcije o sukobu. "Ovo će verovatno uticati na politiku trećih zemalja na izbeglice i potencijalno dovesti do njihovog spontanog povratka", rekao je ACASP.


U Jemenu, razorenim građanskim ratom i intervencijom pod vođstvom Saudijske Arabije, "civili trpe najveću težinu borbi." ACASP kaže da je od eskalacije sukoba u martu 2015. godine raseljeno više od 3,3 miliona ljudi, a 17 miliona ljudi nema pristup hrani. Konflikt je takođe podstakao agencije za pomoć da se bore protiv "jedne od najgorih epidemija kolere u istoriji koja pogađa više od 910.000 ljudi".

Uprkos svim naporima, verovatnoća je će se epidemja kolere nastaviti zbog nedostatka infrastrukture i zdravstvenog sistema. "Nastavak blokade uvoza verovatno će pogoršati situaciju još više", kaže sei dodaje: "manjak hrane će se verovatno pogoršati, a većina područja pogođenih konfliktima, posebno oblasti kod južne i zapadne obalom, verovatno će pasti u glad, ako pristup prehrani se ne poboljšava. "

Kurir.rs/RT

Foto: AP

NE PROPUSTITEOSVETARIJAD UZVRAĆA UDARAC: Saudijski avioni bombardovali Jemen
epa-sana.jpg
BORBE U PUSTINJIIRAK POKREĆE FINALNU OFANZIVU PROTIV ISLAMSKE DRŽAVE: Kada bude pobeđen i poslednji džihadista u pustinji, proglasiće kraj kalifata!
epa-irak.jpg

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO! Brnabićkina devojka osvaja Hong Kong!