(VIDEO) NEMAČKI SKADAR NA BOJANI: Mega aerodrom dosada košta 7 milijardi evra, niko ne zna kada će biti otvoren

U izgradnju kontroverznog aerodroma potrošeno je sedam milijardi evra, a svečano otvaranje 2012. propalo je neslavno.

Razlog zašto se odjednom pojavila 2020. jeste to što vođe projekta računaju na to da prosto zanemare to što jedan terminal neće još uvek biti gotov, i da sve ostalo što bi moglo da kasni puste u rad "industrijski dovršeno".

Priča o apsolutno najgorem projektu za jedan evropski aerodrom postala je javni skandal 2012., kada je Angela Merkel, sa celokupnom političkom i industrijskom svitom, ostala uskraćena za spektakularno otvaranje i otkrivanje još jednog čuda jedne od vodećih svetskih ekonomija.

Lufthanza je na otvaranje planirala da pošalje jedan od svojih najnovijih aviona A380s sa 525 putničkih mesta. Organizatori su nedeljama spremali zadatke za više od 1000 volontera na svečanosti. Ukupno 10.000 Berlinaca koji su se dobrovoljno javljali na javni poziv, odazvalo se kako bi testirali koliko je aerodrom spreman za rad pod punim kapacitetom.

Sve je trebalo da košta dva miliona evra i na svečanom otvaranju je trebalo da se pojavi ukupno 40.000 gostiju. Sve je odjednom otkazano, jer su organizatori bili primorani da javno priznaju da protivpožarni sistem, koji je trebalo da pumpa dim na dole, umesto na gore, ne funkcioniše kako treba.

Sa novim odlaganjima puštanja aerodroma u rad, koja su usledila, mnoge kooperantske firme su bankrotirale zbog projekta koji je trebalo da bude logičan nastavak uspešnog političkog ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke, Zapadnog i Istočnog Berlina. Nakon pada Berlinskog zida, zaista je bila činjenica da će gradu vrlo brzo, već u 90-im, biti potreban novi aerodrom.

Berlin-Staken je zatvoren još od 1948., Berlin-Johanistal od 1952., Berlin-Gatov od 1994. Teška srca je Berlin 2008. prežalio i legendarni aerodrom Tempelhof, neko vreme jedinu saobraćajnu liniju koja je povezivala Zapadni Berlin s ostatkom sveta, usled otpora nekadašnjeg Zapadnog Berlina.

Grad je ostao samo na Tegelu i Šonefeldu, izgrađenim neposredno posle rata. Kad se gradi, rekle su onda državne vlasti, neka se gradi kako treba, za 35 miliona putnika godišnje i na površini od 1470 hektara.

Cena je prava sitnica, rekli su onda – 1,112 milijardi maraka, odnosno, oko 774 miliona evra. Već 2002., međutim, shvatili su da su se malo preračunali, pa su troškove povećali na 1,7 milijardi evra. Sa radovima su počeli 2006., da bi se posle manje od godinu dana suočili sa gorkom istinom da će cena aerodroma biti nešto više od dve milijarde evra. A nisu bili ni svesni šta ih još čeka. U 2008. su računali da će potrošiti 2,4 milijardi evra, godinu dana kasnije 2,83 milijarde.

U 2010. su se pomirili sa prvim odlaganjem otvaranja; umesto 30. oktobra 2011. odredili su onaj zlosrećni nikad dosegnuti trenutak trijumfa 3. juna 2012. Ispalo je da je bankrotirao inžinjerski biro koji je radio na projektu, da su vođama projekta za vrat seli i zvaničnici Evropske Unije zbog bezbedonosnih problema. Najmanji je problem bilo to što je cena skočila za nešto više od 100 miliona evra. A onda je došla 2012.

Plan je bio da u noći između 2. i 3. juna 600 kamiona preveze tešku, skupu, tehnološki vrhunsku i apsolutno neophodnu opremu sa Tegela na novi aerodrom. Kao i to da još 2500 kamiona preveze opremu iz kancelarije, arhive i gomilu vrhunske hrane i pića za proslavu. Ništa od toga se nije desilo.

A, kako je te godine isplivao na površinu sav haos koji se godinama gomilao na ovom gradilištu, prosto neverovatan za jednu Nemačku, procena troškova popela se se na 4,5 milijardi evra. U 2014. to je naraslo na pet milijardi, uskoro i na skoro šest milijardi, a danas neki zloslutni proroci računaju da bi konačna cena tog neverovatno fušerski planiranog aerodroma mogala porasti i do puno više od današnjih sedam milijardi evra. Korupcionaške afere su se pretvorile u pravosudne procese.

Kašnjenje i troškovi doveli su do političkih sukoba između dve federalne države koje učestvuju u projektu. Jedini avioni koji su ikada sleteli na ovaj aerodrom su čuvenih 24 tokom 2014. kada je policija morala evakuisati deo Tegela da bi stručnjaci deaktivirali otkrivenu bombu iz Drugog svetskog rata.

A i tada su avioni koristili samo piste za sletanje aerodroma Brandenburg "Vili Brant". O koliko ogromnom gradilištu je reč, dovoljno svedoči i popis žrtava među radnicima.

Do kraja 2012. poginula su četiri radnika, njih 46 ih je teško povređeno, a 197 lakše. Od datuma kad je aerodrom trebalo da bude otvoren, prošlo je već 2000 dana. Već neko vreme je savršeno jasno da je predviđeni rok postavljen za 31. avgust 2018. godine prošlost.

Danas u Berlinu više niko od nadležnih nije tako glup da se zafrkava s utvrđivanjem datuma, nego se govori o proleću ili jeseni 2020. Spekuloše se i da bi izgradnja ovog velelepnog aerodroma mogla da kasni čitavu deceniju.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Printscreen Youtube

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI: HRVATIMA PRETI 12 GODINA ROBIJE? Tužilaštvo odlučuje šta će biti sa huliganima sa derbija