BRUTALNE ISPOVESTI ŽENA O KOJIMA SE NE PRIČA: Vezali su me za drvo i silovali dok se nisam onesvestila! Imala sam 13 godina!

Vojnici su stigli po mraku. Junsko sunce odavno je zašlo i novopečeni bračni par spavao je u svom domu, sklepanom od bambusa i okruženom poljima. Bez ikakvog upozorenja, vojnici su upali u kuću, u njihovu spavaću sobu.

Vojnici su njenog supruga vezali užetom. Strgnuli su joj šal s glave i zavezali ga oko njegovih usta, a zatim nakit i odeću te je bacili na pod. Prvi je vojnik je počeo da je siluje. Borila se, ali četvorica muškaraca držala su je i udarala štapovima. Muž je gledao nemoćnim pogledom. Uspeo je nekako da strgne šal sa usta i počeo da vrišti. Samo nakratko. Jedan od vojnika ispalio je metak u njegove grudi, u čoveka za kojeg se udala pre samo mesec dana. Drugi mu je prerezao vrat.

Kad su završili s njom, odvukli su njeno golo telo u dvorište i zapalili kuću. Dva meseca kasnije F. je saznala da je trudna.

Ona nije jedina. Tu su i N., i R., i K., ukupno 29 devojaka i žena s kojima je novinska agencija Associated Press (AP) razgovarala. Sve one tvrde da su ih silovali pripadnici mijanmarskih oružanih snaga. I sve su one samo, što je najstrašnije od svega, kap u moru, piše Jutarnji list.

Sve sagovornice AP-ja trenutno se nalaze u Bangladešu, kao i stotine hiljada njihovih sunarodnika koji su zbog nasilja pobegli preko granice. S njima su razgovarali zasebno. Najmlađa ima 13 godina, najstarija 35, a sve dolaze iz sela rasutih po mijanmarskoj državi Rakhine i opisuju zverstva koja su se dogodila između juna 2016. i sredine septembra ove godine.

Novinarima je ulazak u Rakhine zabranjen i AP naglašava da njihove iskaze ne može proveriti, ali napominju kako se u njihovim pričama nazire sličan, zastrašujući obrazac. Opisuju sličnu metodiku napada: grupa vojnika upada u kuću, prebija decu, ubija muškarce i zatim grupno siluje žene. Ili, bezbedonosne snage okružuju selo, razdvajaju muškarce i žene koje zatim odvode na drugu lokaciju i siluju. Sve AP-jeve sugovornice, osim jedne, tvrde da su napadači nosili vojne uniforme, najčešće tamno zelene ili kamuflažne.

"Mislite li da su toliko privlačne da bi ih neko silovao?"

Njihova svedočanstva potvrđuju UN-ove navode da mijanmarske bezbedonosne snage sistemski koriste silovanje kao "proračunati alat terora" usmeren na istrebljenje Rohindža. AP je kontaktirao mijanmarsku vojsku, ali bez uspeha. A interna vojna istraga, sprovedena prošlog meseca, zaključila je da se ti napadi nisu dogodili. Možda se ništa drugo nije ni moglo očekivati, s obzirom na izjave koje je novinarima u septembru dao Phone Tinta, ministar Rakhinea za pitanja granice.

"Te su žene govorile da su bile silovane, ali pogledajte kako izgledaju. Mislite li da su toliko privlačne da bi ih neko silovao?", rekao je novinarima koji su ga pitali za silovanja.

Silovane i trudnice

Po F. su mianmarski vojnici došli noću. Po K. odvažno, po danjem svetlu. Bio je kraj avgusta, samo nekoliko dana nakon što su pobunjenici Rohindža napali ispostavu mijanmarskih snaga na severu Rakhinea, na što su vlasti odgovorile neviđenom brutalnošću.

Bilo je vreme doručka Vojnici dolaze, čulo se. Njen suprug i troje najstarije djece pobegli su prema obližnjim brdima. No, K. je ostala, u devetom mesecu trudnoće, natečenih nogu, sa dvoje male dece koja nisu imala šanse da pobegnu. Muškarci, njih četiri ili pet, u kamuflažnim uniformama, upali su u kuću. Zgrabili su je, bacili na krevet, pokidali joj nakit, naušnicu u nosu i ogrlicu. Pronašli su novac koji je skrivala u košulji, novac koji su dobili kad su prodali kravu.

Pokidali su joj odeću, zavezali ruke i noge užetom. Kad se opirala, gušili su je, a onda su počeli da je siluju. Bila je toliko prestravljena da nije mogla da se pomeri. Jedan joj je držao nož kod oka, drugi pušku na prsima.

Njen muž se kansije vratio kući i pobesnio. Ne samo na silovatelje, nego i na nju. Zašto nije pobegla, insistirao je kriveći je za napad i pretio da će je ostaviti jer ju je silovao muškarac koji nije musliman.

Nekoliko dana nakon K. na redu je bila R. Imala je samo 13 godina, ali već je naučila da treba da se boji vojnika. Njenog oca su oca ubili prošle godine zarivši mu nož u glavu. Ali porodica nije imala gde da ode pa su ostali u selu. Vojnici su upali u kući krajem avgusta. Braću su zavezali za drvo ispred kuće i tukli ih. Ona sama nije uspela da pobegne. Vezali su joj ruke za dva stabla, skinuli nakit, odeću. Ona je vikala da prestanu, ali su je pljunuli, a onda je prvi počeo da je silovati. Bol je bila neizdrživa, bila je devica. Trajalo je satima, a na njoj se izmenilo svih njih deset pre nego što je izgubila svest.

Jedan od starije braće našao ju je na podu, u krvi. Njena dva mlađa brata su nestala, ali njena majka žurila je da R. odvede preko granice kod lekara da ne bi ostala trudna. Ona je jedna od retkih koja je otišla kod lekara, jer većina iz straha ili stida to ne uradi.

Užasu svedoči i ginekolog Arjina Akter. Videla je svašta: dve žene sa razderanim vratom maternice, ranom za koju tvrde da je nastala kad su vojnici gurali puške u njihova tela. Njih nekoliko s groznim vaginalnim krvarenjima... Neke ponekad dolaze u već poodmakloj trudnoći, moleći za pobačaj.

Za većinu Rohindža žena odustajanje od deteta koje nisu želele nije opcija. K. je na kraju rodila dečaka na podu šatora. F. (sa početka priče) često razmišlja kako će se brinuti za dete koje će roditi. Veruje da ih je Bog održao u životu s razlogom. To dete biće njena jedina porodica, ali i podsetnik na ono što je prošla.

Kurir.rs/ Jutarnji.hr

Foto: EPA

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI! MUŽ PUCAO U ŽENU NA SRED ULICE! Još jedno porodično nasilje?!