OVA ZEMLJA JE PLIVALA U PARAMA, A ONDA JE SVE KRENULO PO ZLU: Ni rezerve nafte je nisu spasle!

Preterana zavisnost od nafte skupo je koštala Venecuelu, a politika te zemlje pretrpela je burna vremena.

Početkom 20. veka nafta je postala ekonomski oslonac cele zemlje, a Venecuela i danas ima najveće svetske zalihe nafte s 300 milijardi barela.

Zahvaljujući crnom zlatu, zemlja je posle Drugog svetskog rata imala četvrti najviši BDP po stanovniku na svetu. Bila je dva puta bogatija od Čilea, četiri puta bogatija od Japana i dvanaest puta bogatija od Kine.

Bogatstvo, nažalost, nije potrajalo, upravo zbog preterane zavisnosti od nafte.

Pad ekonomije

Od 1950-ih do početka 1980-ih, ekonomija je doživljavala stalni rast.

1982. godine Venecuela je bila najbogatija zemlja Latinske Amerike. Novac od nafte finansirao je zdravstvo, obrazovanje, prevoz i poljoprivredu.

Venecuelanski radnici bili su najbolje plaćeni u regiji.

No, sve je pošlo po zlu. Pohlepa za naftom i nagli pad cena nafte osamdesetih desetkovali su venecuelansku ekonomiju, koja je u potpunosti zavisila od energetike.

Danas je Venecuela jedna od najsiromašnijih zemalja Latinske Amerike, a prema predviđanjima MMF, stvari će se menjati isključivo nagore. BDP po stanovniku 2022. godine iznosiće samo 12.210 američkih dolara, što je veliki ekonomski pad.

Kurir.rs/ Index.hr

Foto: Profimedia