Lale Sokolov rođen je u gradiću Krompači u današnjoj Slovačkoj kao Ludvig 'Lale' Ajzenberg u jevrejskoj porodici. Kada su nacisti umarširali u njegov grad Lale se kao mladi i neoženjeni muškarac sam ponudio da ode u radne logore umesto svojih roditelja.

Okupatori nisu pokazali milost te su razdvojili porodicu, a njegovi roditelji su ubijeni u Aušvicu samo mesec dana pre nego što je i Lale tamo završio, ali on nikada nije uspeo da sazna njihovu tužnu sudbinu. Pri dolasku u logor smrti Sokolovu su na ruku tetovirali broj 32407 ali su ga poštedeli smrti jer je odlično govorio slovački, ruski, nemački, francuski, mađarski i malo poljskog, a bio je i 26-godišnjak dovoljno snažan i zdrav, uprkos preležanom tifusu, da radi fizičke poslove. Odlučili su da će upravo on pomagati Francuzu Pepanu u tetoviranju zarobljenika.

Francuski akademik naučio ga je da barata iglama, da ne pita mnogo pitanja i da trguje hranom i cigaretama - jedinom valutom koja je u Aušvitcu nešto značila.

Pepan je jednog dana samo netragom nestao, a Lale nikada nije saznao gde je i kako ubijen, ali na njemu je bilo da nastavi posao tetoviranja. Jedan SS-ovac ga je čak čuvao, a redovno je morao da stoji pored ozloglašenog dr Jozefa Mengelea, poznatog i kao Anđeo smrti, dok je ovaj odlučivao ko je od zatvorenika išao direktno u komore, a na kojim će kasnije vršiti svoja 'istraživanja' i nehumane eksperimente.

Nedelje je proveo na železničkoj stanici pregledajući kolone preživelih, ali bez uspeha. Kada su ga uputili u dom Crvenog krsta ispred njegove zaprege zakoračila je upravo Gita. Venčali su se iste godine i živeli pod prezimenom Sokolov da bi se bolje uklopili u Čehoslovačku koja je bila pod Sovjetima, ali to nije sprečilo komuniste da im bez naknade nacionalizuju trgovinu tekstilima koju su vodili, posebno pošto je otkriveno da bračni par novčano svesrdno pomaže pokret u Izraelu.

Lale i Gita su pobegli preko Beča i Pariza odlučni da život nastave negde daleko od Evrope. Za razliku od njegove supruge koja je još nekoliko puta posetila Evropu, Lale se više nikada nije vratio, čak ni u posetu. Otplovili su za Sidnej, a dugoročno su se odlučili za Melburn gde su ponovo otvorili prodavnicu s tekstilima i dobili sina Gerija.

Retko ko je znao kako su se Gita i Lale upoznali, čak je i njihov sin znao samo delove priče dok se njegov otac nije odlučio da sarađuje sa Heder Moris, upravo na Gerijev zahtev. Ona ga je tri godine posećivala nekoliko puta nedeljno, a ostatak vremena istraživala je istorijsku građu da bi potvrdila njegovu priču i saznala više o tome kako je funkcionisao zloglasni logor smrti.

Upravo je tako i saznala sudbinu Sokolovljevih roditelja, ali nikada to nije stigla da mu saopšti. Morisova je napisala knjigu "The Tattooist of Auschwitz".

Lale Sokolov preminuo je 2006. godine.

"Njegova priča je neverovatno važna, i daje lice jednom dehumanizovanom 'zanimanju'. Većina zarobljenika nije uspela da svetu ispriča svoju priču", kaže Sedrik Gefen, predsednik udruženja Holokaust Memorijal Australije.

Kurir.rs/Express.hr