Bilo da se nalaze u senci opasnog vulkana, u smrznutom delu Sibira ili su pak jezivo nepristupačna - ova mesta definitivno nisu ni idealna, a ni pogodna za život ljudi.

Njihov svaki dan predstavlja izlaganje opasnosti koje može da završi fatalno.

Ali, postoje oni ljudi koji ne žele da se odreknu svojih običaja ili nasleđa čak ni po cenu svakodnevnog izlaganja opasnosti.

1. Pustinja Atakama, Čile

pustinja-atakama.jpg
Wikimedia Commons 

Ovo mesto se smatra jednim od najsušnijih na celoj Zemlji, u pustinji Atakama kiša pada po 4 godine na svakih 1000 godina. Temperature su ekstremne - od visokih dnevnih do smrzavajućih noćnih, ali ipak brojni ljudi ovo mesto zovu domom - a većinom su to radnici u lokalnim rudnicima bakra.

2. Verhojansk, Rusija

verhojansk.jpg
Wikimedia Commons 

Najstariji grad iznad Arktičkog kruga, ovo mesto je dom 1500 ljudi koji žive u smrznutoj pustopoljini koja je kroz istoriju bila poznata kao mesto egzila ljudi koje bi prognao car ili pak kasnije Sovjeti.

3. Planina Merapi, Indonezija

planina-merapi.jpg
Wikimedia Commons 

Sa nadimkom "vatrena planina" Merapi se uvek guši u dimu i u proteklih 500 godina eruptirala je preko 60 puta. To ne sprečava gotovo 250 hiljada ljudi da žive u njenom podnožju.

4. Jezero Kivu, Demokratska republika Kongo

jezero-kivu.jpg
Wikimedia Commons 

Duboko ispod površine jezera nalazi se nekoliko triliona kubnih metara metana i ugljen-dioksida. Da dođe do proboja tih gasova, preko 2 miliona ljudi bilo bi u smrtnoj opasnosti.

5. La Rikonada, Peru

la-rikonada.jpg
Wikimedia Commons 

Mesto koje se nalazi na oko 5 km iznad nivoa mora u peruanskim Andima poznato je kao ljudska naseobina na najvećoj nadmorskoj visini na svetu. Tamo živi oko 30 hiljada ljudi i rade u rudniku zlata, a mnogi od njih pate od trovanja živom i, što je najgore, za posao ni ne dobijaju platu. Rade u rudniku 30 dana zaredom, a onda im je 31. dan dopušteno da iz rudnika uzmu rude koliko mogu da ponesu.

6. Černobil, Ukrajina

cernobil.jpg
Wikimedia Commons 

Mesto najveće nuklearne katastrofe iz 1986. većinom je evakuisano. Ipak, danas, radnici ponovo stanuju u tzv zoni "Isključenja" gde im je ograničeno koliko dana u nedelji mogu da borave tamo pre nego što pokupe preopasnu dozu radijacije.

7. Pompeja, Italija

pompeja.jpg
Wikimedia Commons 

Nakon slavnog uništenja 24. avgusta 79. godine, ljudi su nastavili da nastanjuju obronke Pompeje prvenstveno zbog plodnog tla, kao i da ignorišu činjenicu da i dan-danas Vezuv predstavlja rizik.

8. Berou, Aljaska

berou.jpg
Wikimedia Commons 

Mesto poznato po dugim polarnim noćima i ekstremno hladnim temperaturama, Berou se nalazi na samoj obali Arktičkog okeana.

9. Tristan da Kunja

tristan-da-kunha.jpg
Wikimedia Commons 

Verovatno najudaljenije mesto od bilo kog drugog naseljenog mesta na svetu, Tristan se nalazi 2.816 kilometra udaljen od afričkog kontinenta, dok mu do Južne Amerike treba pak - 3.360 kilometara. Ako vam se nešto dogodi na ostrvi, nemate baš neke šanse da će vas doktori spasiti - nema redovnih linija, a imaju vulkan koji je poslednji put eruptirao 1961.

10. Baju Lut, Filipini

baju-lut.jpg
Wikimedia Commons 

Ovo mesto nije samo po sebi opasno - jer su ljudi tamo autohtoni etnički skup koji čitav život provodi uglavnom na svojim plutajućim kućama u okeanu.

11. Muli

muli.jpg
Wikimedia Commons 

Ovo malecko selo na Farskim ostrvima ima jedno od najnepredvidivijih meteoroloških prilika na svetu. Na ostrvu gotovo uopšte nema biljne vegetacije i prirodnih resursa, a svo četvoro stanovnika ostrva su ekstremno izolovani.

12. Gonai, Haiti

Prvo je došla tropska oluja Fai 16. avgusta 2009. Nedelju dana kasnije, uragan Gustav se probio. Posle brze sukcesije pojavili su se i uragani Hana i Ajk. U razmaku od samo mesec dana, primorski grad Gonai, jedan od pet najvećih gradova Haitija, našao se na udaru četiri razarajuća tropske ciklona.

13. Dalol, Etiopija

dalol.jpg
Wikimedia Commons 

Dom najnižem kopnenom vulkanu i ekstremno visokim temperaturama koje se celu godinu kreću iznad 40 Celzijusa, sa vrlo malo povezanosti sa ostatkom sveta. Ako se izuzme putovanje na kamilama, ne postoji zvanična statistika o tome koliko ljudi živi tamo, ali delovi ovog nekadašnjeg rudarskog grada su ipak napušteni.

14. Kuk, Australija

kuk.jpg
Flickr 

Dom samo četvoro ljudi, ovo je nekada bila železnička stanica gde su vozovi uzimali gorivo na onome što je poznato kao najduža ravna deonica na Zemlji. Pošto su se vremena promenila, ovde je ostalo da živi samo njih četvoro, a svu vodu i hranu moraju da im šalju jer u toj regiji ništa drugo ne raste i ne živi.

15. Minkin, Kina

minkin.jpg
Flickr 

Sa ubrzanim rastom populacije i povećanim potraživanjem vode, oni su "isisali" jedinu reku u regiji, a dve pustinje počele su da se približavaju s jedne i druge strane, pa je ostalo tek oko 90 kvadratnih kilometara plodnog tla. Uzevši to u obzir, ovo mesto svakako nema perspektivnu budućnost.

16. Linfen, Kina

linfen.jpg
Flickr 

Još jedno mesto koje baš i nije prikladno za život u Kini nalazi se u sredini tzv. pojasa ugljena, a Linfen je toliko zagađen da gotovo nijedan drugi grad na svetu ne može da se uporedi sa njim.

17. Ostrvo Sokotra, Jemen

ostrvo-sokotra.jpg
Flickr 

Poznato kao mjesto na Zemlji koje izgleda kao izvanzemaljsko, ovaj je jemenski otok ekstremno izoliran, a većinu njegove flore i faune ne može se pronaći baš nigdje drugdje na svijetu. Unatoč tome, na njemu živi 40 tisuća ljudi.

18. Kifuka, Demokratska republika Kongo

kifuka.jpg
Flickr 

Ako se bojite munja i gromova, ovo definitivno nije mesto gde biste želeli da živite. U tom selu grmljavina je svakodneva pojava, a tamo, naime, besne 158 munja po kvadratnom kilometru svake godine, zbog čega se i zove najelektričnije mesto.

19. Megalaja, Indija

Ova regija u Indiji poznata je po teškim kišama i stalnim monsunima, a, zbog toga, i neprestanim poplavama. Tolika količina padavina je do te mere uticala na kulturu i običaje lokalnihb stanovnika da oni neprestano nose odeću isključivo prilagođenu kiši, poput kabanica.

20. Motuo, Kina

motuo.jpg
Flickr 

Jedno od najnedostupnijih mesta na svetu dom je 10 hiljada stanovnika doline koja nema putni pristup spoljašnjem svetu. Jedini način da dođu do ičega, a to se pre svega odnosi na lekara, predstavlja pešačenje kroz planine, koje u proseku traje nedelju dana.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Wikimedia Commons, Flickr