U KANDŽAMA ISLAMSKE DRŽAVE - ISPOVEST GRAĐANA MOSULA: Hrišćani su bili seks-roblje, a ako ne platiš struju, seku ti ruku!

Novi zakon u Mosulu od hrišćana je tražio da pređu u Islam ili da plate dodatne poreze. Nudilo im se i da odu i ostave sve što su imali. One koje su ostali, pripadnici ID su konstantno zlostavljali...

Uveče bi seo za svoj kompjuter i pisao o događajima toga dana. Uglavnom bi to bile banalne stvari, poput aktualne cene paradajza na pijaci, sadržaja razgovora sa suprugom ali pisao je i o životu u Mosulu pod okupacijom ID.

"Moram da zabeležim ovaj trenutak. Mi smo poput zatvorenika koji služe duge kazne. Neki će preživeti tako što će pročitati puno knjiga, drugi će biti psihički uništeni", napisao je u septembru 2014., nepuna dva meseca pošto je grad pao u ruke islamista.

Zatišje pred buru

Početkom jula 2014. u Mosul su stigli naoružani čuvari. Za razliku od Iračke vojske, bili su ljubazni. Čuvali su javne zgrade, sprečavali pljačke, pomerali barikade... Ljudima koji su to želeli dopuštali su da napuste Mosul, a u školama se predavalo po službenom vladinom programu. U gradu je vladao mir, sukobi su postali prošlost...

Problem je bio što se često nije znalo ko su i za koga rade. Jesu li to bili sunitski revolucionari? Oficiri iz Sadamove vojske? Džihadisti iz Al Kaide? Neki od novih "čuvara" ubrzo su počeli da se ponašaju poput vlade. Naplaćivali su poreze firmama i uzimali reket od svakog ugovora koji bi grad sklopio. One koji bi odbili da plate često bi oteli i ubili.

"Davali smo im postotak od svakog ugovora i to osam odsto. Pre svakog tendera za poslove oni bi se javili mom šefu. Odlučivali bi ko će dobiti posao, uzimali novac...niko se nije usudio da im se suprotstavi. Ušli su u svaku vladinu instituciju, čak i policiju. Kad je Mosul pao u ruke ID-a, sve je bilo još gore, priča Azam.

Dva dana posle pada grada njegov kolega se pojavio na poslu u tradicionalnoj avganistanskoj odeći i rekao da je on novi supervizor za Islamsku državu. ID je nakon preuzimanja kontrole doneo tzv. Gradski dokument uz koji je građanima poslao "poruku ohrabrenja":

"Oh ljudi, živeli ste u sekularnim režimima, od monarhije do republike. Svi su oni izgoreli u vlastitoj vatri. I evo nas sad u Islamskoj državi. Uz volju Alaha videćete kolika je razlika između sekularnih vlada koje ubijaju volju svojih ljudi i brišu njihovo dostojanstvo i nas koje vodi božanska reč.

Nema cigareta, žene ostaju u kućama...

ID je Gradskim dokumentom zabranio cigarete i ženama naredio da ostanu u kućama. Uprkos tome, u nekim manjim ulicama ljudi su nastavili potajno da puše, a žene su se s njima normalno kretale.

Gradski dokument bio je tek prvi korak. Islamska država nije nastala u jednom danu jer su svoja pravila kojima su promenili život zajednice donosili postupno, u razdoblju od dva meseca. Njihovi glavni ciljevi bili su promocija mitskih priča, stvaranje "društva nepoželjnih" i upotreba brutalnosti kojom bi sprečili i najmanji otpor.

Počeli su da se uvlače u sve pore društva, popisali su sve vojnike, policajce, lekare, medicinske sestre i učitelje zajedno s njihovim porodicama. Uz svaku prodavnicu ili posed koji su registrovali, hteli su da naznače religijsku pripadnost vlasnika. Zanimalo ih je šta poseduju hrišćani, a šta suniti i šiiti.

Pređite na islam ili nestanite

Nedugo zatim, na zidovima svih radnji i kuća koje poseduju hrišćani pojavilo se slovo "N" (kao Nazarećani). Novi zakon od hrišćana je tražio da pređu u Islam ili da plate dodatne poreze. Nudilo im se i da odu i ostave sve što su imali. One koje su ostali, pripadnici ID su često zlostavljali, a neke su držali i kao taoce i seksualno roblje.

Nekoliko nedelja kasnije, uveli su još jedan zakon koji je ženama uveo obavezu nošenja nikaba i zabranio im bilo kakva druženja s muškarcima.

"Mosul je bio veliki zatvor", piše Azam.

Kad su uspostavili vlast i uveli željene zakone, islamisti su krenuli u reformu javne uprave. Ukinuli su sve vladine kancelarije i zamenili ih ministarstvima za zdravlje, obrazovanje, usluge, finansije, sigurnost, poljoprivredu...Na čelu svakog ministarstva bio je emir koji je sarađivao sa svojim vojnim većem.

Vlast ID je uvela i neke novosti koje su, barem na prvi pogled, građanima bile od koristi, ali uvek bi se pojavio problem u previše revnosnom sprovođenju islamskih zakona:

Otimali stoku da bi imali mesa za vojnike

To je bila teroristička država, ali s druge strane i moderna. Oblačili su se i govorili kao pre skoro 2.000 godina, a administraciju su vodili vrlo efikasno, kaže Azam čiju je kancelariju za električnu energiju ID pripojio ministarstvu usluga: Pre ID-a proces izdavanja računa za struju trajao je i po dva meseca. Kad su oni došli, sve su pojednostavnili. Prodavnice, fabrike i ostale kompanije plaćale su fiksnu cenu. U stambenim četvrtima instalirali su merače koji su nadzirali količinu potrošene struje za mesec dana. Niko se nije usuđivao da ne plati račun jer je mogao da bude suočen s drakonskim kaznama religijske policije. Krađa struje bila je lopovluk zbog kojeg ste mogli da ostanete bez ruke. Isto je bilo i sa smećem. Svaka ulica imala je prostor za odlaganje smeća u koji se pristupalo karticom. Tako su u komunalnim službama znali koliko ko treba da plati. Inspektori ID su redovno pregledali jesu li ulice čiste i da li su svi platili račune. Osim efikasne naplate računa za komunalne usluge, u stvaranju prihoda, Islamskoj državi služila je i opljačkana imovina. Sva oduzeta zemlja, građevinska zemljišta, naftna polja, fabrike i stoka pripale su ministarstvu finansija. Oni su skupljali novac kojima su nagrađivali najvernije sledbenike. Hrišćanske kuće bile su opljačkane i u njih su uselili islamisti, dok su njihovi automobili i sva ostala imovina prodavani na aukcijama. Oteta stoka služila je kao izvor mesa za vojnike ID."

Gorivo iz Sirije, lekovi iz Turske

Nafta je stizala iz Sirije i mogli su da je kupe svi oni koji su imali volju i mogućnost da je prerade u gorivo. Neki stanovnici su proizvodili gorivo kod kuće, drugi su imali prave male rafinerije. Putevi između Iraka i Sirije bile su zatrpane cisternama s naftom. Bujala je i trgovina oružjem, arheološkim bogatstvima, seksualnim robljem... Ratni profiteri potrudili su se i da dovezu hranu i gorivo iz dalekog Damaska dok su moderna oprema i lekovi uglavnom krijumčareni iz Turske.

Kako svedoči Azam, kao i u svakom totalitarnom društvu, većina ljudi je zabilo glave u pesak i nastavilo sa svojim životima. Jednog dana kad se vraćao u stan, video je svoju suprug i ćerke kako pokušavaju da uteše komšinicu čiji je suprug branio starca kojeg su optužili da je, suprotno "zakonima", skratio bradu. Oba muškarca su išibali, a ostale muškarce iz ulice su naterali da to gledaju.

"Kad sam se vratio u kuću, sin je bio besan. Rekao mi je: Kako ste mogli da dopustite da vas ovi ljudi nadjačaju? Neki mene i porodicu često krive što nismo otišli. Moja mlađa ćerka kaže da je trebalo da pobegnemo u Kirkuk gde nije vladalao ID. Možda je trebalo da je poslušam, ali bojao sam se budućnost", kaže Azam za Gardijan.

Posle teške i iscrpljujuće bitke, koja je trajala gotovo godinu dana, Iračka vojska je prošlog leta uspela da oslobodi Mosul.

Kurir.rs/24sata.hr

Foto: AP/Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR VESTI UŽIVO ĆAO “BELI - SAMO JAKO”! Zašto je Beli Preletačević izbačen iz sopstvene odborničke grupe u Mladenovcu?!