OPORAVILA SE NJUJORŠKA BERZA: Dau pad od 567 poena pretvorio u rast od 567

Glavni indeksi u Aziji i Evropi su imali velike gubitke, a tržišta SAD započela značajno niže nego na kraju poslovanja u ponedeljak, i vrednost akcija je više puta promenila smer

Glavni indeksi u Aziji i Evropi su imali velike gubitke, a tržišta SAD započelo značajno niže nego na kraju poslovanja u ponedeljak, i vrednost akcija je više puta promenila smer.

Posle slobodnog pada u ponedeljak od 1.175 poena, kada je industrijski prosek "Dau Džons" je izgubio 567 poena na početka trgovine u utorak. Posle brojnih preokreta naviše i naniže, završio je utorak s dobitkom, slučajno od baš 567.

Uprkos turbulenciji, trgovanje u utorak je izgledalo bilo slično kao prošle godine: investitori su kupovali deonice kompanija koje dobro rade kada je ekonomski rast najjači. Dobitnici su tehnološke kompanije, trgovci "Amazon" i "Houm dipo", industrijske kompanije i banke.

Prihodi od obveznica su porasli posle pada u ponedeljak. Kao rezultat, najveći gubici su medju kompanijama s visokom dividendom, kao što su komunalne usluge i nekretnine, koje investitori često kupuju kao alternativu obveznicama. Kada se prinosi na obveznice povećavaju, te akcije postaju manje privlačne za investitore koji traže prihod. Prinos na desetogodišnji trezorski zapis je porastao sa 2,71 na 2,80 odsto. "Dau" je završio s rastom od ; 567,02 poena, ili 2,3 posto, na 24,912.77.

Indeks "Standard & Purs 500", širi tržišni barometar, popeo se je 46,20 poena ili 1,7 odsto, na 2,965.14. Kompozitni "Nasdak" porastao je za 148,36 poena, ili 2,1 odsto, na 7,115.88.

Utorak je bio dan s najviše trgovanja na Njujorškoj berzi još od 10. novembra 2016. godine, dva dana nakon predsedničkih izbora. Nagli pad u petak i ponedeljak je oborio dobitke koje su "Dau" i "S&P 500" napravili od početka ove godine, ali su ostali viši nego tokom proteklih 12 meseci. "Dau" je porastao za 24 odsto za to vreme, a "S&P 500" 18 procenata. Čak i posle dobitka u utorak, "S&P 500" je i dalje za 6,2 odsto niži od nedavnog rekordnog nivoa koji je postavio 26. januara. To je manje od 10 odsto pada koji se na Vol stritu označava kao "korekcija".

Korekcije se smatraju sasvim normalnim na masivnom tržištu, čak i da su od pomoći za smanjenje prekomernih dobitaka i za omogućavanje novim investitorima da kupuju na tržištu po nižim cijenama.

Proteklo je neobično dugo vremena od poslednje korekcije tržišta, pre skoro dve godine.

Brent Šjut, glavni investicioni strateg u "Nortvestern mjučual velt menadžmentu", rekao je da pad nije izazvan samo strahovanjem od inflacije. Tržište je bilo neobično mirno od kraja 2016. godine i investitori su računali da će se tako nastaviti. "Ljudi su očekivali više mera centralne banke za ublažavanje ili nastavak ublažavanja, niske kamatne stope, a što je još važnije, malu kolebljivost cena", rekao je on.

"Korekcije su izazvali ljudi koji su morali da premeste ulaganja". Investitori su uplašeni da znaci rastuće inflacije i viših kamatnih stopa mogu dovesti do kraja masivne trgovine koja je poslednjih godina poslala akcije u rekordne visine.

Izveštaj o zaposlenosti u SAD ;u petak pokazuje da su plate u januaru brže rasle, a investitori se zabrinuli da to znači da se inflacija ubrzava i da će Federalne rezerve morati da podižu kamatne stope brže nego što se očekivalo kako bi se inflacija zadržala. Veće stope deluju kao kočnica na privredu, usporavajući pozajmljivanje kapitala.

Šjut, iz "Nortvestern mjučuala", dodao je da korekcije mogu brzo prestati što se često i dešava čine kada investitori vide dokaze o stalnom ekonomskom rastu. Eksperti smatraju da će globalna ekonomija nastaviti da raste ove godine, iako će to verovatno doneti više inflacije. Šjutje rekao da, pošto centralne banke prestaju podstiču tržište, trgovanje će verovatno biti nestabilnije narednih nekoliko godina. Američka sirova nafta je opala za 76 centi, ili 1,2 odsto, na 63,39 dolara za barel u Njujorku. Sirova nafta Brent, referentna vrednost za međunarodne cene, izgubila je 76 centi ili 1,1 posto, i sišla na 66,86 dolara za barel u Londonu.

Investitori često kupuju zlato kada su zabrinuti zbog nestabilnosti na tržištu, ali sada to ne rade. Zlato je palo za 7,0 dolara, ili 0,5 odsto, na 1.329,50 dolara za uncu, a srebro je opalo za 9,0 centi, ili 0,5 posto, na 16,58 dolara za uncu. Među najvećim gubitnicima u utorak bio je tokijski indeks "Nikkei 225" koji je završio na 4,7 odsto manje. "Hang Seng" iz Hong Konga skliznuo je za 5,1 odsto, a južnokorejski "Kospi" za 1,5.

U Evropi je nemački DAKS pao za 2,3 odsto, a "CAC 40" u Francuskoj je izgubio 2,3 odsto. Britanski indeks "FTSE 100" pao je 2,6 odsto. U trgovini robom, cena bakra je opala za 3,0 centa, na 3,19 dolara po kilogramu.

Dolar je pao sa 109,70 jena na 109,33 jena. Evro je pao sa 1,2399 dolara na 1,2392 dolara.

U ponedeljak, "Dau" je završio 4,6 odsto niže, dok je "S&P 500" potonuo za 4,1 odsto. Posljednji prethodni pad te veličine bo je avgusta 2011. godine, kada je investitore uznemirila evropska dužnička kriza i blokada plafona duga u Vašingtonu, što je dovelo do smanjenja kreditnog rejtinga SAD.