Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je danas da je otvoren za specifično pominjanje Korzike u francuskom ustavu, ali je odbacio mogućnost usvajanja korzikanskog jezika i davanje statusa "stanovnika Korzike".

Tokom njegove prve posete Korzici, nakon što je izabran za predsednika Francuske, Makron je rekao da korizikanskom jeziku neće biti dat zvaničan status i da lokalnim vlastima neće biti dozvljeno da stavljaju veto na kupovinu poseda na ostrvu.

Makron je rekao da bi pominjanje Korzike u francuskom ustavu dovelo do priznanja njegovog identiteta, ali i "usidrilo" ga u okviru Francuske, preneo je Rojters.

Makron se založio juče, po dolasku na Korziku, za jedinstvo Francuske Republike, u trenutku kada je u usponu uticaj nacionalista na tom mediteranskom ostrvu.

Francuski predsednik, koji boravi u dvodnevnoj poseti tom ostrvu, podsetio je na značajnu ulogu Korzikanaca u oslobađanju Francuske u Drugom svetskom ratu, prenela je agencija AP.

Tri dana uoči posete Makrona, na Korzici, koja je deo Francuske od 1768. godine, održani su protesti na kojima je na hiljade demonstranata tražilo veću autonomiju, jednak status za korzikanski jezik i oslobađanje, kako su ih nazvali, "političkih korzikanskih zatvorenika".

Makron je odao poštu nekadašnjem prefektu Klodu Erinjaku, kojeg je ubio, pre 20 godina u Ajaču, aktivista koji se borio za nezavisnost Korzike.

"Korzika, ponosna i dostojanstvena zemlja, ukaljana je tim zločinom", rekao je Makron.

"Ono što se dogodilo ovde, 6. februara 1998. godine ne može se opravdati, ne može se objasniti. Čovek je ubijen jer je služio Republici", istakao je francuski predsednik.

To ubistvo je zaprepastilo Francusku, a na Korzici se nasilje nastavilo u manjoj meri, postavljanjem bombi ispod automobila ili nekih objekata noću, dok nikoga nema.

Makron treba da se u toku večeri sastane sa nacionalističkim liderima Žilom Simeonijem i Žan-Gijem Talamonijem.

Simeoni, koji je predsednik regionalne skupštine, rekao je da je Makronova poseta "izuzetno značajan momenat sa potencijalom da postane istorijska", zbog ponekad komplikovanih odnosa između Francuske i tog njenog ostrva.

Nacionalisti na Korzici traže od Pariza veću autonomiju, ali za razliku od španske Katalonije, oni ne traže punu nezavisnost, navela je američka agencija.

Kurir.rs/Tanjug

Foto: Fonet-AP

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV: Pet činjenica koje niste znali o Emanuelu Makronu