(VIDEO) NAJVEĆE MISTERIJE DREVNOG SVETA: Ako se ikada odgonetnu, promeniće sve što znamo o istoriji

Ako želite da unesete nemir među arheologe i istoričare, samo ih pitajte za konačno objašnjenje o ovih pet stvari.

Hram koji ne bi smeo da postoji

Gobekli Tepe u Turskoj je arheološko nalazište na planinskom prelazu, a sastoji se od 200 stubova, visokih otprilike tri metra i teških 20 tona, postavljenih u otprilike 20 krugova. Mnogi stubovi imaju ugravirane opasne životinje.

Ništa od ovog ne bi bilo iznenađenje da su podignuti, recimo, u vreme egipatskih piramida ili Stounhendža, ali Gobekli Tepe je sagrađen pre 12.000 godina.

Postojanje ovog nalazišta potpuno zbunjuje sva konvencionalna gledišta na razvoj civilizacije. Prema svemu što znamo, u to vreme su ljudi tek pravili prva stalna naselja. Ideja spomenika, i to monumentalnog, koji bi izgradilo lovačko-sakupljačko društvo koje tek izlazi iz ledenog doba, do sada je neviđena. Pre otkrića nalazišta, naučnici su verovali da ljudi tog vremena nisu imali kompleksan sistem simbola, društvenu hijerarhiju i podelu rada – tri važne stavke za izgradnju 89-metarskog masivnog hrama.

Službena, organizovana religija je posledica stalnog društva, odnosno pojavljuje se tek pošto je čovek napravio stalna staništa i stvorio takve društvene odnose. Međutim, pronalaskom Gobekli Tepea sugeriše se da je doba izgradnje hramova mnogo starije i da je možda obrnuto – da je prvo nastala centralna religija koja je potom organizovala ljude u izgradnju monumentalnog spomenika u blizini stalnih izvora hrane. Tek tada su se ljudi postepeno počeli da bave poljoprivredom.

U svakom slučaju, ovo nalazište otvara mnogo više pitanje nego što nudi odgovora. Kako je nomadskom čoveku iz mlađeg kamenog doba, u vreme kada je Zemlja izašla iz ledenog doba, uspelo da organizuje radnu snagu? Zašto je sagrađen? Zašto je stariji od drugih sličnih struktura, i to hiljadama godina?

Pismo koje znamo da čitamo, ali ne razumemo

Mala civilizacija koja je postojala na teritoriji današnje Toskane izmislila je akvadukte, urbanizam, kanalizaciju, mostove i metalurgiju, sve ono što se nepravedno pripisuje Rimu. Etrurci su bili jedna od najvažnijih i najuticajnijih civilizacija antike, ali njihove tajne ne možemo da otkrijemo jer nikada niko nije uspeo da prevede njihovo pismo.

Iako postoji obilje dokumenata na njihovom jeziku, nijedan od njih nikada nije prevela nijedna druga civilizacija. Najopsežniji pisani dokument je “lanena knjiga” (Liber Linteus) koja se čuva u Arheološkom muzeju u Zagrebu. Sadrži oko 230 redova teksta i 1200 reči, a najverovatnije je reč o ritualnom kalendaru. Zahvaljujući tome, znamo podosta o njihovom pismu.

Nastalo je iz varijante grčkog alfabeta, za isti glas su koristili različita slova (npr. K i C za /k/) što su kasnije preuzeli i drugi jezici poput latinskog a pisali su (uglavnom) sa desna na levo. Dakle, dosta njihovih reči naučnici mogu da pročitaju, ali nemaju pojma šta znače, s obzirom na to da je etrurski jezik jedinstven i nije u srodstvu ni sa jednim poznatim jezikom.

Nestalo prvo evropsko carstvo

Kod Etruraca bar znamo kako su sami sebe nazivali. Ali izuzetno naprednu i neverovatno bogatu civilizaciju na Kritu nazivamo imenom koje su im podarili grčki mitovi. Sa svoje domovine na Kritu, Minojci su dominirali Egejskim morem od 2000. do 1450. pre nove ere., zbog čega se nazivaju i prvim evropskim carstvom.

Minojska civilizacija pojavila se 2500. p.n.e. i ostavile je iza sebe tri pisma: kritske hijeroglife, linear A i linear B. Prva dva pisma uporedno su koristili Minojci, na različitim delovima Krita. Linear B, nastao je iz lineara A koji su mikenski Grci prilagodili svom jeziku. Ponovo, tu se postavlja mnogo, mnogo pitanja.

Pretpostavlja se da Minojci nisu bili Grci, pa čak ni Indoevropljani sa obzirom na to da su Mikenjani morali da preprave sistem do neprepoznatljivosti kako bi zapisali svoj jezik. Ali ko su onda bili? U prilog tome da nisu bili Indoevropljani govore i nalazi boginje zmije, s obzirom na to da indoevropske civilizacije po pravilu poštuju muškog vrhovnog boga. Kako su Minojci razvili svoj sistem za pisanje? Je li on evoluirao potpuno nezavisno, od simbola i slika (kao npr. egipatski hijeroglifi), ili su ovi gospodari mora pozajmili a zatim i doradili nečiji tuđi sistem?

Najvredniji predmet koji je pronađen je disk iz Festosa, nastao između 3. i 2. veka pre nove ere. Jako malo stvari se zna o ovom objektu. Znamo da je napravljen od gline i da je možda star oko 2300 godina, jer neki arheolozi čak sumnjaju u njegovu autentičnost. Otkriven je 1908. godine za vjeme iskopavanja dvorca u Festosu. Na njemu se nalazi 241 otisak 45 različitih simbola. Budući da ništa slično nije pronađeno iz tog perioda, arheolozi nisu uspeli da deširuju sadržaj diska. Neki znakovi sa diska podudarju se sa onima iz lineara A, ali većina je jedinstvena.

Morski ljudi uništili sve napredne civilizacije

Sa propašću Minojaca, neobjašnjivo propada i niz drugih civilizacija. Tokom kasnog bronzanog doba civilizacije su napredovale impresivnom brzinom na Egejskom moru i u istočnom delu Sredozemlja. Minojska kultura na Kritu, Mikenjani u Grčkoj, Hetiti u Turskoj, Egipćani… Ali, oko 1200 godina pre nove ere sve će se promeniti, i to, istorijski gledano, preko noći. Tokom jedne generacije, sve će te civilizacije biti gotovo izbrisane sa karte, a kultura će se unazaditi hiljadama godina – od sofisticirane keramike i arhitekture do diplomatskih i trgovačkih mreža.

Kataklizma bronzanog doba još je uvek jedna od najvećih crnih tačaka u istoriji. Istoričari nagađaju kako su klimatske promene smanjile prinose, a potresi i cunamiji koji su usledili su uništili gradove. Ali jedan od brojnih uzroka propasti su i misteriozni Morski ljudi. Tehnološki inferiorni ratnici pljačkali su i otimali, a nitko ne zna ko su niti odakle su došli.

Jedini suvisli zapisi o njima su oni egipatski koji ih jednostavno opisuju kao morske ljude koji su došli sa severa. Ni danas nije poznato ko su (nagađa se svašta, od Mikenjana i pripadnika Minojske civilizacije sa Krita do izraelskih plemena). Još je veće pitanje kako su uspeli da poraze tehnološki naprednije civilizacije, a nije jasno ni gde su nestali nakon što su pokorili Egipćane.

Nestala najveća civilizacija antike

Kultura koja je danas poznata kao civilizacija doline Inda pojavila se pre 4500 godina i napravila je gradove koji su danas ruševine kod Harape i Mohenjo Dara u Pakistanu. Ti ljudi su hiljadu godina napredovali, trgovali su sa obližnjom Mesopotamijom i imali razvijeno urbano planiranje. Mohenjo Daro je dokaz toga. Gotovo je svaka kuća tada imala pravu kanalizaciju i kupatilo, a ulice su bile organizovane u pravilnom obliku, dok je sam grad imao komplikovanu mrežu kanalizacije.

Osim poljoprivrede, ova civilizacija je pripitomila kokoši, mačke i pse, a nagađa se i kako su oni prvi koji su pripitomili kamile, slonove i svinje.

Zanimljivo je da među ruševinama nisu pronađeni znaci vladarskih ili verskih zgrada što bi u drevnim civilizacijama predstavljao presedan. U lovačko-sakupljačkom društvu pojedinci su (uglavnom) bili jednaki, dok sa razvojem stalnog društva stanovništva počinju da se pojavljuu vladari, vojnici i sveštenici. Kod ove civilizacije nema jasnih tragova takvom raslojavanju.

Prve ruševine pronašao je britanski vojni begunac Džejms Luis početkom 19. veka blizu Harape u Pakistanu, ali arheolozi se nisu previše zanimali za nalaze sve do 1920. kada su zahvaljujući drugim nalazima počeli da shvaćaju svu veličinu ove civilizacije. Od 2500. do 1700. p.n.e. ova civilizacija je cvetala i zauzimala prostor veličine zapadne Evrope, daleko više nego što je u to vreme obuhvatala drevna Kina, drevni Egipat ili civilizacije Mezopotamije. I onda su nestali. Neki naučnici nagađaju kako ih je uništila promena klime, drugi pretpostavljaju da ih je pokosila epidemija, ali konačnog objašnjenja nema.

Kurir.rs/Net.hr

Foto: YT screenshot

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

10 BIZARNIH LOKACIJA NA SVETU: Misterije od kojih nam se ledi krv u venama