KAKO SE OBUĆI ZA GLASANJE? Pitanje za američki sud!

Da li staviti kapu s parolom predsednika Donada Trampa "Učinimo da Amerika ponovo bude velika", ili obući majicu desničarske "Čajanke"...

Kao i mnoge države SAD, i Minesota želi da smanji mogućnost sukoba ili uznemiravanje glasača. Ali to bi moglo da se promeni. Vrhovni sud Minesote će 28. februara razmotriti zahtev za izmenu državnog zakona koja bi mogla uticati i na druge države.

Ven Fa je pravnik "Pravne fondacije za Pacifik", grupe koja osporava zakon Minesote i kaže da birači koji nose političke oznake na odeći, ne bi trebalo da moraju da radi glasanja skidaju kape, okreću majice naopačke ili sklanjaju bedževe.

Nošenje "političke odeće" je "pasivan način da se izraze osnovne političke vrednosti", rekao je Fa koji smatra da se tu u osnovi radi o "pravu na slobodu govora".

Država Minesota to vidi drugačije. U sudskim spisima piše da taj zakon predviđa "razumno ograničenje", da čuva "red i pristojnost na biračkom mestu" i sprečava "konfuziju i uzemiravanje glasača".

"Važno je razumeti da je svrha te zabrane da zaštiti osnovno pravo glasa", rekao je Danijel Rogan koji je zastupnik strane države u tom sporu, i kaže da ne zna da li je iko ikada novčano kažnjen sa do 300 dolara, što taj zakon dozvoljava.

Zakoni u saveznim državama SAD se razlikuju u zahtevima o "modi" na biračkim mestima.

Neke države dozvoljavaju biračima da nose ono što žele. Druge zabranjuju odevanje u oznakama stranačkih kampanja samo ako su povezane s konkretnim kandidatima ili sugerišu odgovor na pitanjem o kojem se glasa. Minesota opet ima širok zakon koji zabranjuje "političko" odevanje, poput oznaka pokreta "Čajanka" ili "MoveOn.org".

Izborni zvaničnici u državama sa ograničenjima kažu da to nije veliko pitanje. Većina ljudi koji ipak nose zabranjene predmete, ili ne poznaje zakon ili su zaboravili da ih skinu, kažu zvaničnici i dodaju da takvi prekršioci odmah prihvataju primedbu i urade šta se od njih traži, ono što je na biračkom mestu dozvoljeno, ali ipak ponekad to ne prođe bez žučne rasprave.

Vrhovni sud SAD je poslednji put pitanje slobode govora na biračkim mestima razmatrao 1992. godine. Tada je potvrdio zakon Tenesija o zabrani prikazivanje ili podele materijala iz predizborne kampanje u krugu od 100 metara od biračkog mesta.

Slučaj koji sada stiže pred sudije, počeo je 2010. godine, kada je nekoliko grupa podnelo tužbu jer su zvaničnici Minesote rekli da neće dozvoliti građanima da glasaju ako nose odeću "Čajanke" i politički provokativne bedževe.

Dva birača koja su ipak prekršila zakon, a odbila da skinu oznake s odeće, na kraju su ipak mogla da glasaju, ali su im imena zabeležena radi eventualnog prekršajnog gonjenja što je jedan od njih, Endi Cilek, ocenio kao "apsurdno".

Sada, u Vrhovnom sudu Minesote, Cilekova strana u sporu s državom ima podršku libertarijanskog Instituta "Kejto" (Cato) i liberalnog "Američkog saveza za građanske slobode" (American Civil Liberties Union, ACLU), a njegov advokat smatra da je taj slučaj neće podeliti sudije po ideološkim linijama.

"Američki birač je sigurno dovoljno izdržljiv da će glasati po svojoj savesti, čak iako primeti da neko nosi, recimo, majicu 'I crni životi su važni' ili majicu sindikata AFL-CIO, ili kapu 'Marša žena', ili bedž protiv pobačaja ili sa znakom mira", saopštio je savez ACLU.

Kurir.rs/ Beta/ AP

Foto: Profimedia