"Đavolje ostrvo" je tokom 19. i 20. veka bilo dom najvećim svetskim zločincima. Na arhipelagu u blizini obale Francuske Gvajane osim ubica i silovatelja kaznu su služili i politički zatvorenici.

Držali su ih u zastrašujuće skučenim ćelijama, dugih dva i širokih 1.8 metara. Sami su ih pravili, 12 sati dnevno su radili fizičke poslove, a mučili su ih puštanjem pare i sumpora kada bi bili neposlušni.

Većina ih je bila angažovana na seči stabala ili na gradnji puteva, a kad ne bi ispunili nerealno visoke norme, ne bi dobili ni jedan obrok u danu. Oni koji su umrli najčešće bi jednostavno bili bačeni u more.

Neki uopšte ne bi ni stigli do ostrva jer bi ih ubili još na brodu tokom transporta. Unutar zidova međutim vodila se prava bitka za život. Mnogi su poginuli u međusobnim okršajima.

U 100 godina postojanja (1852.-1953.) kroz "pakao na Zemlji" prošlo je oko 70.000 zločinaca. Procenjuje se da je 40 odsto njih umrlo u prvoj godini, a samo ih je 5.000 preživelo do ispunjenja kazne.

Tokom dana zatvorenici su imali lance oko nogu, a noću bi ih 'zakačili' za metalnu šipku. Nemali broj je zbog izgladnelosti i nemoći samo čekao da umre.

Međutim čak i onih 5.000 koji su preživeli Đavolje ostrvo nisu dobili slobodu nakon odsluženja kazne. Kasnije su bili prisiljeni da ostanu u Francuskoj Gvajani gde su im dali tek toliko zemlje da prežive.

Tokom stogodišnjeg postojanja samo su dvojica zatvorenika uspela da pobegnu, a o tome su napisali i knjige. Klement Duval, proglašavan anarhistom, pobegao je 1901. godine, nakon 17 godina boravka, a u Njujorku je proveo ostatak života. Tamo je napisao knjigu Revolt.

O zloglasnom zatvoru je 1973. godine snimljen film "Papillon", i to po uzoru na 5 godina ranije objavljen istoimeni roman.

Henri Šarièr je u bestseleru "Papillon" 1968. godine opisao svoj beg sa pomoćnikom Silvenom. Oni su napunili vreće kokosima i na njima otplovili sa ostrva. Plutali su tri dana, a kada su stigli do obale, Silvena je 'progutao' živi pesak. Nešto kasnije Šarièr je opet uhapšen, a nakon odsluženja kratke kazne u El Doradu, ostatak života je proveo slobodan u Venecueli.

Građevine na napuštenom arhipelagu obnovljene su 80-ih godina, prenamenjene su u muzeje i danas su atrakcija turistima. Godišnje ih poseti preko 50.000 ljudi.

Kurir.rs/24sata.hr

Foto: YT Printscreen