"Prvi bilioner najverovatnije će biti onaj koji iskoristi resurse sa asteroida." Ovu tezu prvi je izrekao Nil DeGras Tajson, američki astrofizičar, ali se već godinama radi na razvoju tehnologije koja će omogućiti dovlačenje resursa iz svemira do Zemlje.

Najbogatiji čovek na svetu trenutno, i u ljudskoj istoriji, jeste Džef Bezos, vlasnik "Amazona" čije bogatstvo iznosi oko 123,6 milijardi dolara. Njegov rekord mogao bi da bude prevaziđen u budućnosti, i to u industriji koja još nije ni počela. Prva osoba koja se posveti tome i uspe mogla bi da bude prvi bilioner u istoriji. U pitanju je kopanje resursa na asteroidima.

Veliki asteroidni pojas nalazi se relativno blizu Zemlje, između Marsa i Jupitera, u kojem se nalaze milioni asteroida, a čija ukupna vrednost se procenjuje na 700 triliona dolara (brojevima: 700.000.000.000.000.000.000). Nekoliko asteroida u ovom pojasu bogato je materijalima koji su od velike vrednosti na Zemlji, poput zlata, srebra, paladijuma i platine. Prema proceni koju je izvela kompanija "Planetari risorses" 2012. godine, kopanje asteroida prečnika samo oko 30 metara moglo bi da donese zaradu između 25 i 50 milijardi dolara.

Tako bi jedan asteroid mogao da sadrži više platine nego što je ikada proizvedeno na Zemlji, što bi pojeftinilo mnoge tehnološke uređaje, ali i srušilo vrednost platine. Asteroid prečnika jednog kilometra može da sadrži dva do tri odsto globalne produkcije gvozdene nikl rude, dok bi neki veći asteroidi mogli da zadovolje ljudsku potrebu za gvožđem na nekoliko miliona godina.

Korporacije koje budu ove resurse donele na Zemlju imale bi ogromne dobitke, a nisu svi tako daleko od Zemlje. Oko 15.000 asteroida nalazi se relativno blizu našoj planeti, poput "162173 Rijugu", širokog jedan kilometar, čija se vrednost procenjuje na 83.000.000.000 dolara, i sa kojeg Japan namerava da već 2020. godine donese uzorke na Zemlju.

Otvaranju rudnika na asteroidima ljudi još nisu ni blizu, jer je slanje bilo kakve misije u svemir veoma skupo. Lansiranje čak i najjeftinije rakete u svemir košta desetine miliona dolara. Iako cena lansiranja opada, još uvek nije rešeno pitanje kako bi se kopale rude na asteroidima i donele na Zemlju.

Jedna ideja je da bi svemirska letelica mogla da dovuče asteroid do orbite iznad Zemlje, gde bi se slali ljudi i roboti da kopaju. Ideja da asteroid te veličine orbitira tako blizu Zemlje deluje zastrašujuće, ali je u stvari potpuno legalno, i svaki građanin Amerike to može već sada da uradi ako može.

Akt o konkurentnosti lansiranja svemirskih letova, koji je 2015. godine usvojen kao Zakon, "prepoznaje prava američkih građana da prisvajaju svemirske resurse koje pribave i ohrabruje komercijalno istraživanje i korišćenje resursa sa asteroida". Međutim, Zakon im ne daje vlasništvo nad asteroidom, što znači da ako bi korporacije donele asteroid do Zemlje, nijedan zakon ne bi sprečavao bilo koga drugog da dođe i kopa po njemu. To bi moglo da dovede do neprijatne situacije u svemiru, koja bi morala da se reši.

Američki predsednik Donald Tramp vrlo je zainteresovan za ovakve projekte. Tokom sastanka kabineta Bele kuće u četvrtak, Tramp je glasno zagovarao jačanje svemirske industrije, koju u velikoj meri vodi Ilon Mask sa svojim "Spejs Iks" programom. Tramp je pohvalio nedavni uspeh kompanije koja se finansira sa nekoliko krupnih milijardi.

"Bogati momci, oni vole rakete. To je dobro. To je bolje nego da mi plaćamo za njih", istakao je Tramp.

Maskov poduhvat da uspešno ispali jeftinu raketu koja može više puta da se lansira u kosmos, američki predsednik je okarakterisao kao "neverovatnim".

Kako je ova industrija krenula da privlači sve više pažnje, novac je počeo da pristiže. Prošle godine, privatne investicije nastavile su da se ulivaju u svemirsku industriju, i uloženo je oko 2,5 milijardi za razne startape.

asteroidi.jpg
Foto: NASA/JPL-Caltech

Godinama unazad, industriju je finansiralo nekoliko milijardera. Ilon Mask uložio je 100 miliona dolara sopstvenog novca, čime je privukao nekoliko milijardi vladinih dolara kroz ugovore.

Prošle godine Džef Bezos je predstavio investicioni model za svemirsku kompaniju "Blu Oridžin".

"Prodajem oko milijardu dolara akcija "Amazona" godišnje i preusmeravam novac u "Blu Oridžin", rekao je Bezos.

Ričard Brenson podržao je "Virdžin Galaktik" i satelitsku kompaniju "OneVeb", dok je koosnivač "Majkrosofta" Pol Alen pravi najveći avion na svetu sa kojeg bi mogle da se ispaljuju rakete.

Kurir.rs/RealLifeLore/Vašington post

Foto: Printscreen Youtube/RealLifeLore, NASA