ZA NJEGA GOVORE DA JE BIO NAJVEĆI PREVARANT IKADA: Prodavao je nepostojeći aerodrom i tako sakupio milione, ali to je tek delić priče
Emanuel Nvude ušao je u istoriju kao jedan od najvećih prevaranata ikada.
Iako nije završio nikakvu školu na kraju je postao direktor banke, a bio je i ministar i direktor Centralne banke Nigerije. Bio je milioner, vođa bande, a osumnjičen je i za ubistvo.
Ovih dana našao se pred sudom jer je prodao nekretninu koja mu ne pripada, ali to je sitnica u odnosu na njegovu prvu prevaru.
Sve je počelo u martu 1995. godine faksom koji je poslao Nelsonu Sakagučiju, Brazilcu koji je od 1981. bio zadužen za poslovanje sa inostranstvom u Banci Noroeste. Svi koji su ga do tada poznavali opisivali su ga kao lojalnog i vrednog čoveka. Banka je veoma uspešno poslovala. Nije bila velika, ali je ipak raspolagala sredstvima od oko 550 miliona dolara.
U faksu koji će zauvek promeniti Sakagučijev život i mišljenje drugih o njemu, Nvude se predstavio kao Tafida Vilijams, jedan od funkcionera nigerijskog Ministarstva za vazduhoplovstvo. U poruci je objasnio da bi Nigerija želela da izgradi aerodrom u Abudži i da su joj za to potrebne investicije. Pozvao se na njihovog zajedničkog prijatelja i klijenta banke.
Brazilac je poverovao. Nigerija je 1991. preselila prestonicu iz Lagosa u Abudžu, pa je bilo razumljivo da tamo treba sagraditi aerodrom. Zajednički prijatelj, spomenut u faksu, zaista je postojao. Sakaguči ga je poznavao i cenio, ali nije proverio da li ga je on zaista preporučio.
Kada je Sakaguči doputovao na sastanak u London, sačekalo ga je četvoro Nigerijaca: tri muškarca i jedna žena. Nvude mu je prvi pružio vizit-kartu, na kojoj je pisalo da se zove Pol Ogvuma i da je šef nigerijske Centralne banke. Svoje pratioce predstavio je pod drugim imenima kao svog zamenika, njegovu suprugu i visokog zvaničnika Ministarstva vazduhoplovstva.
Zajedno su predstavili Sakagučiju projekat izgradnje novog aerodroma, koji je trebalo da košta 191 miliona dolara, a ukoliko Banko Noroeste pomogne, Sakaguči će dobiti proviziju od deset miliona dolara.
Ovo je verovatno presudilo. Iste večeri Sakaguči je Nvudeu uplatio 35.000 dolara, a nekoliko dana kasnije na račun u Švajcarskoj uplaćeno je prvih četiri miliona dolara. Više od tri godine uplate su odlazile na račune u Švajcarskoj i na Kajmanskim ostrvima. Preko mreže od 17 fiktivnih kompanija Nvude i njegovi saučesnici podizali su novac.
Svakih nekoliko meseci Nvude je na falsifikovanom memorandumu Centralne banke tražio novac: čas za popravke, čas za plaćanje licenci, čas za podmićivanje. Sakaguči bi svaki put doznačio sredstva. Strogo su vodili računa da pojedinačna uplata ne bude veća od šest miliona dolara, jer bi tada Sakaguči morao da traži dozvolu upravnog odbora banke. Niko u banci nije primetio kako novac polako nestaje. Na kraju je nestalo 242 miliona dolara, polovina kapitala banke.
Sakaguči je otkriven tek u zimu 1997/98, kada je španska Banka Santander htela da kupi brazilskog konkurenta. Španci su pregledali finansije i primetili neobične uplate u Švajcarsku i na Kajmanska ostrva, bez potrebnih dokumenata. Brazilac je izmišljao stalno nove izgovore zašto mu nedostaju papiri, ali kada su ga Španci pritisli, priznao je da voli da se kocka i da je novac uplaćivao Nigerijcima. Tada je verovatno i sam shvatio da je naseo na prevaru. Ali kao i svaki zaluđeni kockar, nastavio je da "igra", nadajući se velikom dobitku.
Specijalni međunarodni istražitelj ispitao je tokove novca iz Brazila u Nigeriju i lako ušao u trag Nvudeu, Okoliju i bračnom paru Anadžemba, koji su obilato trošili. Kupovali su nekretnine u Africi i Evropi, pravili žurke, kupovali nakit i satove i osnivali startap kompanije u Nigeriji. Istražitelji su lako našli novac i zaplenili ga.
Kristijan Anadžemba je 1998. poginuo u saobraćajnoj nesreći. Javna je tajna da su ga ubili njegovi saučesnici. Prethodne noći je za jedno veče spiskao 200.000 dolara. Pravi motiv ubistva nije jasan. 2003. godine nigerijski predsednik osnovao je komisiju za rešavanje krivičnih dela prevare u zemlji. Nvude je pokušao da podmiti članove komisije, ali uzalud. Banda je uhapšena 2004. i izvedena pred sud u Abudži.
Iako optužen za podmićivanje, Nvude je pokušao da podmiti saradnike suda, pa čak i sudiju, koji je rekao da nije nadležan zato što zločini nisu počinjeni u Abudži. Nvude, Okoli i Anadžemba su oslobođeni, ali su već pred vratima ponovo uhapšeni. Vrhovni sud je naložio njihovo da se prebace u nekadašnju prestonicu Lagos.
Ožalošćena Anadžemba priznala je na sudu prevaru i podmićivanje. Osuđena je na dve i po godine zatvora i novčanu kaznu od 48 miliona dolara. Nvude i Okoli poriču zločine, pokušavaju da otmu svedoke i podmite ih - sve do svedočenja Sakagučija.
Iskaz brazilskog bankara bio je tako poražavajući, da su obojica priznali krivicu. Okoli je osuđen na četiri godine zatvora, Nvude na pet puta pet godina. Zaplenjena im je celokupna imovina.
Sakaguči je takođe završio na sudu. Izručen je Brazilu, a odatle u Švajcarsku, gde je optužen za pranje novca i osuđen na dve i po godine zatvora. Za razliku od Sakagučija, koji je odležao kaznu, Nvude je iz nerazjašnjenih razloga oslobođen već 2006. Povrh svega, tužio je državu i tražio da mu vrati imovinu. U međuvremenu mu je vraćeno 52 miliona dolara.
Iako bi mu to omogućilo pošten život, Nvudeu to nije bilo dovoljno. 2011. je ponovo počinio prevaru u vezi sa nekretninama, zbog koje trenutno odgovara pred sudom. Ipak, mnogo su teže optužbe zbog kojih je 2016. ponovo uhapšen i zbog kojih bi ove godine mogao da bude osuđen na mnogo dužu kaznu.
19. avgusta 2016. banda od oko 200 ljudi napala je gradić Ukpo, navodno zbog sukoba oko prava na zemlju. U napadu su ubijena četvorica policajaca i jedan pripadnik obezbeđenja, a veliki broj ljudi je povređen. Nvude je identifikovan kao vođa i optužen po 27 tačaka optužnice, za ubistvo, pokušaj ubistva i terorizam. U oktobru je pušten iz pritvora, a to bi mogli biti njegovi poslednji meseci na slobodi.
Kurir.rs/Finanzen100.de
Foto: Youtube/Printscreen
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore