Gloriju Ramirez hitna pomoć dovezla je u bolnicu, ali dok su je lekari pregledali sestre su iz neobjašnjivog razloga počele da padaju u nesvest.

Naime sve one su pre nego što su izgubile svest osetile da žena čudno miriše.

Ramirez je živela u Kaliforniji sa mužem i dvoje dece. Imala je 31 godinu i rak vrata u poodmakloj fazi.

Ona je februara 1994. godine hitno prevezena u bolnicu zbog ubrzanog lupanja srca i pada pritiska. Disala je otežano i davala nejasne odgovore na pitanja lekara.

Lekari su pokušali da je reanimiraju i dali joj injekcije kako bi povratili rad vitalnih organa, međutim ništa nije delovalo. Kada su joj sestre skinule majicu da bi je oživeli elektro-šokovima, primetili su na njenom telu čudan masni sjaj i čudan slatkast miris koji je dopirao je i iz njenih usta. Uzorak krvi koji su uzele mirisao je na amonijak i imao bež ćestice u sebi. Bilo je očigledno da sa njom nešto nije u redu, ali da to nema veze sa srcem.

Odjednom, jednoj od sestara zavrtelo se u glavi, druga je teško disala, a treća je pala u nesvest, a kada se osvestila nije mogla da pomera ni ruke ni noge. Čak šestoro ljudi koje je pokušalo da pomogne Gloriji to nije uspelo jer su čim bi joj prišli imali čudne simptome, nesvesticu, teško disanje, privremenu paralizu.

Ramirezova je te noći umrla, a stanje u bolnici je postajalo sve čudnije. Tim u specijalnim odelima stigao je u Urgentni centar kako bi ispitali da li ima tragova otrovnog gasa i drugih supstanci, ali nisu pronašli ništa sumnjivo. Telo su stavili u aluminijumski sanduk, a autopsija je urađena nedelju dana kasnije u specijalnoj sobi.

U medijima je Glorija prozvana "otrovna ledi", jer niko nije mogao da joj se približi bez ozbiljnih medicinskih posledica po zdravlje. Ipak, niko nije znao od čega je umrla. Izvršene su tri autopsije, a mesec i po dana pošto je preminula, ispitivanjima su otkriveni tragovi tileola, lidokaina, kodeina i tigana u njenom telu.

Tigan je lek protiv mučnine koji se u telu razbija na amine, što se povezuje sa mirisom amonijaka. Uzorak je pokazao da je imala velike količine dimetil sulfona koji se prirodno javlja u organizmu jer razbija određene supstance, ali brzo i napušta organizam, već za pola dana. Međutim, kod nje je otkriveno da ga je imala tri puta više od normalne količine, i to šest nedelja posle smrti.

Posle istrage koja je trajala mesecima, zvaničnici su zaključili da je medicinsko osoblje bilo previše umorno i da su sociološke bolesti masovne histerije, koju je pokrenuo miris. Međutim, ubrzo je otkriveno da to nije baš tako. Ramirezova se mazala od glave do pete kremom DMSO, ili dimetil sulfonom, jer se nadala da će tako da izleči rak, iako je DMSO je proglešen kao toksična materija još 1965. godine.

Ta krema nekada je važila kao lek koji leči sve, za ublažavanja bola i anksioznosti, a sportisti su je koristili za opuštanje tetiva i mišića. Onda je ispitivanje na miševima pokazalo da od masti gube vid, i ubrzo je zabranjena. Otkriveno je da kada se izloži kiseoniku dolazi do promena. Supstanca se menjala u dimetil sulfat, koji kao gas uništava ćelije u očima, plućima i ustima. Kada uđe u telo izaziva delirijum i paralizu.

Mlada žena je pokušala da se izleči alternativnim metodama, međutim samo je ubrzala svoj kraj i ostala upamćena po nadimku "otrovna lejdi".

Kurir.rs/Healthyway