OSTAVKE PREMIJERA IZAZVALE POMETNJU U SVETU: Da li se kaže Slovenija ili Slovačka?

Premijeri Slovačke i Slovenije, Robert Fico i Miro Cerar, ostavke su podneli istog dana i izazvali takvu pometnju u svetskim razmerama, a najčešće postavljeno pitanje toga dana bilo je "da li se kaže Slovenija ili Slovačka".

Gotovo istovremeno, premijer Slovenije Cerar ostavku je podneo, nakon što je sud presudio poništavanje odluku o gradnji dela železničke pruge.

Dve evropske zemlje, naime, svojim identitetima zbunjuju ostatak sveta još od 1990. kada su i nastale.

Miro Cerar

I tek površno pretraživanje Gugla otkriće desetine tvitova o tome da je supruga američkog predsednika Donalda Trampa porekom Slovakinja, iako to nije tačno.

Melanija Tramp je, naime, rođena u Sevnici, slovenačkom gradu, dok je Trampova bivša supruga Ivana rođena u bivšoj Čehoslovačkoj, geografski pojam koji mnogima koji nisu Evropljani treba posebno objasniti.

Prokletstvo oba naroda je u tome što se na raznim sportskim priredbama često puta Slovačkoj i Sloveniji zamene zastave, pa tako i nacionalne himne.

Prošle godine na Svetskom prvenstvu u hokeju na ledu u Nemačkoj, na primer, besni slovački navijači nadglasali su zviždanjem i hukanjem slovenačku himnu koja je svirana uoči utakmice njihovog tima.

Robert Fico

Umesto da organizator pusti slovačku nacionalnu himnu, opravdali su se tehničkom greškom zbog koje ta himna uopšte nije ni intonirana.

Portal navodi da istorija zabuna u vezi sa ove dve evropske države seže i dalje, uz podsećanje da se, na prmer, bivši američki predsednik Džordž W. Buš pohvalio svojim susretom sa slovačkim ministrom spoljnih poslova, a da se taj susret zapravo nikada nije ni dogodio.

Italijanski premijer Silvio Berluskoni je 2003. godine na konferenciji za novinare predstavio svog kolegu iz Slovačke iako je pored njega stajao Anton Rop iz Slovenije.

"Bila je to dosta čudna situacija, pa smo zamolili novinare da to u svojim izvešćima ne spominju", rekao je kasnije Rop.

Da su stvari otišle daleko i da su dojadile diplomatijama obe zemlje, dokaz je i skup koji su ambasade dve država u Londonu organizovale pod nazivom "Razlikuj Sloveniju i Slovačku".

Zabune između ove dve zemlje našle su se i u jednom kvizu u kojem se saznalo da ambasade Slovenije i Slovačke u Vašingtonu barem jednom mesečno dobiju potrešno adresiranu poštu.

Nije ni čudno, jer dve zemlje imaju slična imena, slične zastave i sličnu istoriju.

Zastave su, pre svega, gotovo identične - čine horizontalna bela, plava i crvena polja, u kojima je i slično smešten grb. Oba su u levom gornjem uglu zastave.

Sličnosti se odnose i na imena, i za obe republike - Slovačka sebe naziva Slovenska republika, a nešto južnija država je Republika Slovenija. Naziv jezika je još teže razlikovati - Slovaci govore slovenčinu, a Slovenci slovenščinu.

Ipak, dve zemlje nisu ni susedi. Odvojene su Mađarskom i Austrijom i imaju drugačija geografska obeležja.

Slovenija je priobalna zemlja koja graniči s Italijom i Hrvatskom na jugu Evrope. A Slovačka ima Poljsku i Češku kao svoje susede, a turističke atrakcije su dvorci i planine.

Obe zemlje su bivše socijalističke republike, obe su nastale razdvajanjem bivših država, Čehoslovačke i SFR Jugoslavije i obje su se pojavile u njihovom modernom obliku početkom 1990-ih.

Slovenija je 1991. godine postala nezavisna od Jugoslavije, na relativno krvav način nakon što je EU pomogla posredovati u sporazumu.

Slovačka je veća zemlja i ima dvostruko više stanovnika - oko 5,5 milona u odnosu na dva miliona, koliko ih živi u Sloveniji.

Slovačka je bila nekad deo Čehoslovačke, a razdvojila ih je plišana revolucija na Češku i Slovačku.

Kurir.rs/Tanjug

Foto: Profimedia