Veze između Rusije i Turske produbljuju se više nego ikada, u trenutku kada Moskva srlja u diplomatski procep velikih razmera zbog skandala sa otrovanim dvostrukim špijunom, a Ankara sa zapadnim saveznicima pogoršava odnose zbog pitanja vezanih za ljudska prava i ofanzive na Kurde u Siriji, ocenjuje AP.

Ova ocena američke agencije vezana je za sutrašnju posetu ruskog predsednika Vladimira Putina Ankari, gde će se pridružiti turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu na simboličnoj ceremoniji povodom izgradnje ruske nuklearne centrale na mediteranskoj obali Turske.

U sredu, drugog dana posete Turskoj, Putin će sa Erdoganom i iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem, kako je najavljeno, održati samit u turskoj prestonici, a tema će biti - budućnost Sirije.

"Turska i Rusija su ostavile po strani tradicionalno rivalstvo i razilaženja po regionalnim pitanjima kako bi iskovale snažne ekonomske veze", navodi se u analizi, uz posećanje da su dve strane u decembru postigle sporazum o turskoj kupovini ruskog sistema raketne odbrane dugog dometa S-400 "koji je iznenadio neke turske saveznike u NATO".

Pored nuklearne centrale, ukazuje američka agencija, dve zemlje grade i gasovod "Turski tok" kojim će se ruski gas dopremati do Turske.

"Između Turske i Rusije raspoloženje je sada bolje nego što je bilo pre dve godine. Danas bolje sarađuju", kaže Mitat Čelikpala, profesor međunarodnih odnosa na istanbulskom Univerzitetu Kadir Has.

Kako objašnjava, Ankara i Moskva uspele su da "odvoje različita pitanja". Pri tom, Čelikpala podseća na tursko-ruske podele među kojima su razmirice u vezi s podeljenim ostrvom Kirpom i ruskim pripajanjem Krima 2014.

"Ako ostavite po strani sva ta pitanja, Turska i Rusija su dobri partneri za zadovoljavanje neposrednih interesa", zaključuje turski profesor.

Do otopljavanja odnosa između njih, napominje AP, dolazi u trenutku kada veze između zemalja EU i Turske postaju sve problematičnije, pri čemu su turski pregovori o članstvu u Uniji u zastoju, a mnoge članice evropskog bloka izražavaju zabrinutost zbog, kako smatraju, sve autoritarnijeg tona turske vlade i gaženja ljudskih prava i sloboda.

S druge strane, Turska optužuje članice EU da podržava kurdske pobunjenike i navodne vinovnike neuspelog puča u Turskoj 2016.

AP ocenjuje da su odnosi Turske sa SAD još gori - Ankara, kako podseća, optužuje Vašington da štiti muslimanskog sveštenika Fetulaha Gulena koga Turska krivi za organizovanje puča, i da podržava kurdsku miliciju u Siriji koju Turska smatra terorističkom organizacijom.

Prošle nedelje je, naglašava se u analizi, Turska najavila da neće slediti saveznike u NATO i EU kad je reč o proterivanju ruskih diplomata kao odgovor na trovanje bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u Engleskoj.

Erdogan je osudio napad nervnim agensom na Skripalja i njegovu ćerku na britanskom tlu, ne pominjući Rusiju, i istakao da Ankara uživa "pozitivne odnose s Moskvom".

Inače, Putin i Erdogan su se tokom prošle godine više puta sastali i redovno razgovaraju telefonom, ukazuje AP.

Takođe, zajedno sa Iranom, dve strane rade na uspostavljanju takozvanih "zona deeskalacije" kako bi se ograničile borbe u Siriji i sukobljene strane okupile radi pregovora o budućnosti Sirije.

"Ankara i Moskva sarađuju uprkos svojim stavovima o suprostavljenim stranama u sirijskom sukobu - Moskva je na strani sirijskog predsednika Bašara al-Asada, dok Turska podržava Asadove neprijatelje od početka sirijskog rata pre sedam godina", zaključuje američka agencija.

Kurir.rs/Tanjug

Foto: Fonet/AP