Kad je bivši predsednik SAD-a, Barak Obama u oktobru 2014. godine poslao svoje avione i bespilotne letelice na položaje Islamske države u Iraku, pomogao je kurdskim borcima pešmergama da se suprotstave džihadistima.

U istoj akciji, američke snage dostavile su stanovnicima grada Sindžara hranu i vodu kako bi preživeli u okolnim planinama gde je prebeglo oko 40.000 ljudi.

Nažalost, pred hordama islamista, mnogi se nisu spasili. U aprilu ove godine pronađena je grobnica sa 1.646 posmrtnih ostataka stanovnika, a oni koji su živi dospeli u ruke džihadista, verojatno su poželjeli da su mrtvi. Među otetim Jazidima bilo je hiljade žena i dece.

Ovih dana CNN je otkrio kako je izgledao život jazidske dece u rukama ID. U Iraku je pronašao nekolicinu dečaka koji su morali postati ratnici ID. Iako je danas džihadistička država uglavnom pred rasulom i nemaju takvu moć kakvu su imali pre tri godine, trgovina zarobljenom decom i dalje je intenzivna, a teroristi još uvek drže oko 3.000 žena i dece.

Jedan od njih je Lazem. Ukraden je kao dete i nazvali su ga 'Gulam' što znači 'dečak'. Povezali su ga s ocem Kasem Abdu Aliom u izbegličkom kampu Ruanga, gde je privremeni dom hiljadama Jazida koji su uspeli pobeći pred ID. Lazem nažalost sa ocem ne može uopšte da razgovara, jer je svoj jezik zaboravio, a tokom zarobljeništva odrastao je učeći turkmenski i turski jezik.

Drugi je 11-godišnji Marvan, koga su takođe oteli u avgustu 2014. a u tri godine 11 puta je kupljen i prodan. Učili suga radikalnom islamu i poslali na prve borbene linije.

"ID me naučio kako koristiti RPG, Doshku (DShK - mitraljez), pištolj, granatu, govori Marvan dok ga voze kamionetom u irački Kurdistan u kamp, gde će prvi put videti svoju porodicu nakon tri godine. Na pitanje kako je tako mali uspio da puca iz teškog naoružanja koje su mu davali, Marvan odgovara:"Morao sam biti jako jak".

Abdulah Šrem, koji je zadužen za operaciju otkupljivanja djece i vraćanja u njihove porodice, kaže: "Mavrana su koristili naizmience kao vojnika i kao slugu u njihovim kućama. Bilo im je svejedno hoće li biti ubijen ili ne jer je Jazid. Nekoliko sati kasnije vraćen je majci.

"Plakao sam od sreće kad sam je video", kaže Mavran, a njegova majka je posvedočila: "Nisam mogla da spavam celu noć. Ne mogu ni jesti od uzbuđenja. Nekada sam i ja bila robinja ID. Bile smo im seksualno roblje. Moj suprug i još jedan sin i dalje su u njihovim rukama".

Na pitanje zna li ko je Šrem, Mavran odgovara:"Znam. To je čovek koji me kupio".

Nažalost, govori istinu, jer ga je Abdulah Šrem, da bi ga spasio, morao da otkupi od terorista, jer kod njih sloboda ima cenu. Kako kaže Šrem, krijumčari kupuju i prodaju ljude, povećavajući im svaki put cenu.

Kurdistanska regionalna vlada, telo koje upravlja područjem u severnom Iraku, kaže kako troši milijune dolara da bi otkupilo jazidske robove. Trgovina se obavlja na bazarima na kojima se jazidske žene, deca i starije osobe prodaju u sve oblike ropstva - uključujući i seksualno roblje. Kad jednom iz ruku ID dospiju u ruke krijumčara, tek onda im je budućnost neizvjesna i mnogo će propatiti pre što se poput Lazema i Mavrana, vrate u normalni život.

Kad je Lazemov otac, inače jedini član njegove porodice koga nisu uspeli da zarobe, odveden u Tursku na susret sa svojim sinom, dočekao ga je novi šok:

"Turske vlasti nisu mi verovale da je to moj sin. Pitali su me kako to da on govori turski, a ja ne i malo je nedostajalo da me odbiju".

Abdul Ali morao se podvrgnuti testu očinstva i tek tad su im dopustili da se zajedno vrate u Irak.

I dok Lazem kao mlađi, još uvek ima šanse da zaboravi na strahote koje je prošao i ponovno nauči materinji jezik, to će teže ići sa Mavranom.

"Kud me vodiš? Ne želim da idem nigde!, vikao je na majku dok joj se pokušao oteti iz ruku. Morala ga je dugo uveravati da uđe u kombi koji ga vodi kući i da ga više neće nikad slati ni u kakvo ropstvo.

Svi ti repatrirani dečaci morat će proći kroz psihoterapije kako bi izlečili traume kojima su bili podvrgnuti. Mnogi od njih bili su indoktrinirani mržnjom protiv svog naroda i u skladu s ekstremističkom ideologijom ID.

Šrem kaže da su svi dečaci prije povratka morali da prođu i razgovor s psiholozima: "Mavran je rekao da želi da se vrati kući i da veruje da su Jazidi najbolji i najiskreniji ljudi".

Dečak je prvi put pokazao emocije kad ga je zagrlila uplakana baka, koja i dalje ne zna kad će njena porodica biti na okupu, budući da su joj i sin i drugi unuk i dalje u rukama ID.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: EPA