(VIDEO) KO JE TURSKA ČELIČNA LEDI KOJA PRETI ERDOGANU: Vreme je da počne da se plaši!

Turska političarka Meral Akšener (61) na predstojećim izborima jedina je ozbiljni protivkandidat aktuelnom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Akšner, inače pobožna muslimanka i unuka imigranata koji su došli iz Grčke 1920-tih tokom turske borbe za nezavisnost, veteran je u MHP-u, iako je u jednom trenutku svoje političke karijere prešla je u reformistički tabor i to zajedno sa Erdoganom i Abdulom Gulom, ali se vratila u MHP razočarana njima dvojicom.

Ona okuplja sve veći broj pristalica. Njeni skupovi uvek su puni, a smatraju je poslednjom osobom koja može da stane na put "turskom sultanu" Erdoganu, koji je dominantna politička figura poslednjih 16 godina. Protivi se Erdoganovim autokratskim tendencijama, piše Politiko, ali sa svojim čvrstim nacionalističkim stavovima ne bi promenila ideološku suštinu.

"Vreme je da ljudi na vlasti počnu da se plaše", poručila je ona, a brzo je stigla i reakcija - Erdogan žestokom nacionalističkom i antievropskom retorikom pokušava da se dodvori njenom biračkom telu, zabranjuje joj nastupe na javnim površinama, a neretko se dešava i da na skupovima Akšener nestaje struja, za šta se uglavnom prst upire u vlast.

"Šta god da predsednik dodirne pretvori se u prašinu. Nekad je kopirao svog saveznika sirijskog diktatora Bašara al Asada, a sada mu je neprijatelj taj "brat Asad". Nadam se da me nikada neće nazvati "brat Meral" - rekla je Akšener na jednom nastupu, a zatim se začuo glasni smeh.

Ironijom je pokupila simpatije i okupljenih poljoprivrednika rekavši im da su žuljevi na rukama slabi naspram onih koje je zadobila vladajuća garnitura krađom. Ipak, njene šanse nisu velike u prvom krugu, gde bi prema anketama Erdogan bio sigurno pobednik, ali ukoliko dođe do drugog trka bi bila tesna.

"Ovi izbori biće najvažniji u istoriji zemlje - napomenula je Akšener, koja je stekla i nadimak Čelična lejdi Turske, zbog otvorenog "pokazivanja zuba" Erdoganu tokom prošlogodišnjeg kotroverznog referenduma za ustavne promene.

"Ona je okrenuta velikom broju glasača, koji nisu zadovoljni partijama u parlamentu", rekao je Taha Akjol, turski analitičar za Al Džaziru.

Redovni parlamentarni izbori u Turskoj ujedinili su vodeće četiri opozicione stranke, ali ne i na prevremenim predsedničkim, jer svaka od njih najvila je izlazak sa svojim kandidatom.

Mesto opozicionog favorita za Akšener prosto se podrazumevalo nakon što je Abudula Gul, bivši predsednik i osnivač Erdoganove AKP odlučio da se ipak ne kandiduje, a pro-kurdska Narodna demokratska partija (HDP) za svog kandidata izabrala lidera te stranke Selahitima Demirtaša iako je u zatvoru od novembra 2016. godine.

Republička narodna partija, piše Gardijan ograničena svojim snažnim sekularizmom među religijskim konzervativcima i nije pobedlia na izborima od 2002. godine, veliki su izgledi da će podržati Aškener.

U desno orjentisanoj državi, u kojoj su levičari vladali samo 17 meseci od pedesetih, ona će se suočiti sa ozbiljnim izazovima. Pred njom su rasistička istorija njenih politčkih predaka, ostavština kojom je zaradila poređenje svoje Dobre partije sa evropskim populistima i antiizbegički talas.

Sivi vukovi, paramilitarno krilo MHP, bilo je umešano u brojne incidente političkog nasilja sedamdesetih i osamdesetih, masakru u Alevisu, i pokušaj ubistva pape Jovana Pavla II. Kurdski glasači u Turskoj, takođe, bili su uvek oprezni po pitanju nacionalističkih političara, a Akšener je bila ministar unutrašnjih poslova u najgorim vremenima narušavnja njihovih prava.

Kurir.rs/Gardian

Foto: Wikipedia