Novinarka Njujork tajmsa Rukmini Kalimači pet puta je posetila ratom uništen Irak i pročešljala napuštene kancelarije Islamske države.

Kalimači je tom prilikom prikupila hiljade dokumenata koje su džihadisti ostavili za sobom posle pada "kalifata". Nekoliko nedelja nakon što su islamisti zavladali Mosulom 2014. godine, svi dotadašnji irački državni službenici pozvani su da se vrate na posao ali SU ovaj put radili za teroriste . Nisu imali pravo izbora , oni koji su odbili bili su kažnjeni.

Ratnici koji su samo tri godine ranije izašli iz pustinje oformili su državu koju nije priznavao niko osim njih samih. Islamska država je tri godine vladala teritorijom koja je u jednom bila veličine Velike Britanije i imala 12 miliona ljudi.

Od proglašenja kalifata 2014. godine, ID je zavladala velikim delovima Iraka i Sirije. Na svom vrhuncu Islamska država obuhvatala je 150 kilometara libijske obale, deo nigerijskih šuma i jedan grad na Filipinima te kolonije u barem 13 drugih zemalja. Mosul je bio daleko najveći grad pod ID upravom.

Većina teritorija oslobođena je posle povlačenja ID iz Mosula i Rake 2017. godine, a ono što su ostavili za sobom dalo je odgovore na pitanje kako su uspeli tako duigo da se održe na vlasti.

Deo odgovora na to pitanje nalazi se u dokumentima Islamske države. Kalimači je iz nekada okupiranih zgrada, kancelarija, sudova, policijskih stanica i kampova za obuku u Iraku izvukla više od 15.000 stranica internih dokumenata ID.

Dokumenti su prikupljeni uz dopuštenje i u pratnji iračkih snaga bezbednosti. Dokumente je 15 meseci prevodilo i analiziralo šest stručnjaka za ID i terorizam, uključujući stručnjake iz Centra za borbu protiv terorizma američke vojne akademije Vest point.

Posle pet meseci islamističke vladavine stotine državnih službenika pretvoreni su u suučesnike ID. Uskoro je stigla naredba da se ubrza postupak iznajmljivanja državne zemlje poljoprivrednicima radi bržeg sticanja prihoda. Kalifat je zatim izdao naredbu za plenidbu vlasništva pripadnika drugih verskih grupa kako bi ih podelila sunitima.

Zaplenjeni su domovi i zemlja prognanih porodica, a osnovano je i novo ministarstvo za prikupljanje i preraspodelu zaplenjenih predmeta, Zaplijenjene predmete davali su kao nagradu borcima i stranim državljanima koji su se pridružili kalifatu.

Tako je mlada Francuskinja Kahina el-Hadra 2015. godine svojoj učiteljici poslala poruku u kojoj piše: "U Mosulu sam i ovde je zaita vrhunski. Imam potpuno uređeni stan. Ne plaćam stanarinu ni režije. To je pravi život!!! Nisam kupila ni jednu jedinu viljušku."

Prema izveštajima francuske policije, Hadra je bila trudna žena jednog bombaša samoubice koji se razneo toekom napada u Parizu 2015. godine.

Islamska država preoblikovala je svaki deo života u Mosulu, počevši od

uloge žena u društvu. Militanti su zaplenili fabriku tekstila i u njoj proizvodili propisanu žensku odeću. Žene koje se nisu držale pravila odevanja, koja su propisivala potpunu pokrivenost ženskog tela, bile su kažnjavane. Javna pogubljenja bila su česta na trgovima, a tela navodnih špijuna visila su sa mostova. Jedna tinejdžerka je osuđena za preljubu, i ubijena tako što su je udarili kamenom u glavu.

Država je nadgledala javni moral, a ulicama je harala hisba, policija za moral. U zatvoru je moglo da se završi zbog zločina kao što su čupanje obrva, nedolična frizura, igranje karata, sviranje ili pušenje nargile. Devojku je na ulici fizički napao policajac jer nije pokrila oči, zbog čega je izgubila vid.

Prema pronađenim dokumentima, ID je u jednom danu 2015. godine od prodaje ječma i pšenice zaradio 1,9 miliona dolara. Najviše prihoda dolazilo je od verskog poreza (zakat), koji je iznosio 2,5 posto osobne imovine i do 10 posto poljoprivredne proizvodnje. U islamskoj praksi, zakat je desetina namenjena pomoći za siromašne.

Prema procenama Organizacije za ishranu i poljoprivredu UN, militanti su kontrolisali najplodnije delove Iraka. oni su u Siriji u jednom trenutku kontrolisali 80 posto roda pamuka. Prema istraživanju pariskog Centra za analizu terorizma, islamisti su godišnje od poreza zarađivala 800 miliona američkih dolara.

Jednog dana krajem 2016. godine Mosul su zasuli letci s iračkom zastavom. Budući da su militanti zabranili mobilne i satelitske antene, građani Mosula bili su potpuno odvojeni od sveta. Letci su ih upozorili da se sklone u zaklon jer se sprema vojni napad.

Borba za Mosul trajala je devet meseci. U oslobodilačkim borbama sa zemljom su sravnjeni čitavi gradovi, a hiljade ljudi ostale su bez domova. Masovne grobnice još se uvek otkrivaju. Danas ISIL kontroliše tri posto pređašnje teritorije u Iraku i Siriji.

Građani Iraka ne prisećaju se rado vladavine ISIL, osim kada se radi o javnim uslugama. Iako militanata više nema, u regiji se još uvek naziru ostaci njihove vladavine. Iračka vlada danas usvaja neke od reformi provedenih pod ISIL-om, poput popravka električne mreže u jednom sjevernom gradu.

Kurir.rs/Njujork tajms

Foto Profimedia