Početkom maja 1945. godine komandant Prvog Beloruskog fronta Georgije Žukov poslao je u Moskvu najvažniju vest za četiri godine rata. Maršal je informisao vrhovnog komandanta Josifa Staljina o Hitlerom samoubistvu. U telegramu na četiri kucane strane osim vesti o okolnostima Firerove smrti, izveštava se i o političkoj situaciji pod Rajhom.

Grupa vermatskih oficira sa belom zastavom pojavila se na frontu 8. Gardijske armije 1. maja u četiri sata ujutru. Načelnik glavne komandantske nemačke armije Hans Krebs, koji je bio na čelu pregovarača, zatražio je sastanak sa komandantom vojske Vasilijem Čujkovom, izjavivši da mora preneti izuzetno važnu i hitnu poruku. Nemačka poruka, koju su potpisali Borman i Gebels, indirektno je upućena Staljinu, a glasila je: "Berlin, 30. april 1945. Treći Rajh. Obaveštenje. Ovlastili smo načelnika Generalštaba pešadijske vojske generala Hansa Krebsa da dostavi sledeću poruku: Obaveštavam lidera sovjetskih naroda, koji ne pripada nemačkom narodu, da je dana 30. aprila 1945. godine u 15.50 časova lider nemačkog naroda Adolf Hitler izvršio samoubistvo".

Neosporno je da se Krebsova misija nije svodila samo na informisanje sovjetske komande o Firerovoj smrti.

Saterani uza zid, fašisti su tražili priliku da se rat završi mirnim pregovorima: "Ovlašćen sam od strane novog Rajha, kancelara Gebelsa i sekretara Adolfa Hitlera, Martina Bromana, da uspostavim kontakt sa liderom sovjetskih naroda".

Taj kontakt ima za cilj da se sazna u kojoj meri je moguće uspostaviti osnovu za mir između nemačkog naroda i Sovjetskog Saveza, koji će služiti u korist oba naroda koja su pretrpela najveće gubitke u ratu. Pregovori Čujkova i Krebsa trajali su oko pet sati. Pre svega, Sovjeti su bili zainteresovani za okolnosti Hitlerove smrti, gde se nalazilo njegovo telo. Krebs je izjavio da je Hitler izvršio samoubistvo u Berlinu, a telo je spaljeno po njegovoj želji.

Tokom razgovora, otkriveni su interesantni detalji o podelama u redovima nacističkog vrha. Na pitanje da li je Gebels nameravao da obavesti narod o Hitlerovoj smrti, Krebs je odgovorio da novo rukovodstvo Rajha, zasad, ne namerava da to učini.

"Zasad nećemo objaviti vest o Hitlerovom samoubistvu, kao ni njegov testament, jer čim Himler je sazna za to, on će to iskoristiti za stvaranje svoje vlade", rekao je nemački general.

Podsetimo se da je krajem aprila 1945. godine Himler pao u Hitlerovu nemilost. Uzrok su bile glasine o tajnim pregovorima eseseovaca sa predstavnicima SAD i Velike Britanije — navodno je posle toga najbliži firerov savetnik počeo da sabotira njegova uputstva oko organizacije odbrane Berlina.

Dan pred njegovu smrt, 29. aprila, Hitler je lišio Himlera svih privilegija, uključujući i članstva u nacističkoj partiji.

"Himler je izdajnik, veoma loše se poneo prema Hitleru, lagao ga je, nije izvršavao naređenja o povlačenju trupa sa Zapadnog fronta u odbrani Berlina i zbog toga je isključen iz partije", rekao je Krebs.

Krebsova misija je potpuno propala. Sovjetska komanda je odbila da pregovara, istakavši da mogu samo da pregovaraju o bezuslovnoj kapitulaciji.

Prvog maja sedište Prvog Beloruskog fronta preko pregovarača dobilo je informaciju da je Gebels odbio da kapitulira. U deset sati uveče Gebels i njegova supruga Magda izvršili su samoubistvo, a pre toga su ubili šestoro svoje dece.

Otprilike u isto vreme general Krebs je izvršio samoubistvo u svojoj sobi, u Firerovom bunkeru. Martin Borman poginuo je u pokušaju da pobegne iz zatočeništva. Međutim, telo nikad nije pronađeno, ali je na suđenju u Nirnbergu dobio smrtnu kaznu u odsustvu. Henrih Himler je umro 23. maja 1945. godine tako što je popio otrov tokom saslušanja u britanskom logoru za ratne zarobljenike, gde se nalazio pod imenom vodnika Henrika Hicingera. Prema jednoj verziji, za odlazak na onaj svet Himleru su pomogli Englezi da bi sakrili informacije o tajnim pregovorima.

Što se tiče telegrama, on je više bio čista formalnost. Staljin je za Hitlerovu smrt saznao preko telefona odmah posle Krebsovog dolaska u sovjetski štab. Georgije Žukov je spominjao da je pitanja Krebsu postavljao lično Staljin preko njega i Čujkova. Sovjetski lider je skeptično reagovao na vest o samoubistvu svog najvećeg neprijatelja. Svet je za Hitlerovu smrt saznao 2. maja 1945. godine, kada je nemački radio objavio da je "firer ubijen sa oružjem u rukama

štiteći Berlin". Vodeći svetski mediji su sa zadovoljstvom preneli vest.

Moskva je zauzela drugačiji stav. Ova saznanja su novi nemački trik: "širenje izjave o Hitlerovoj smrti, nemački fašisti se očigledno nadaju da će Hitleru dati priliku da se povuče sa scene i da pređe na nezakonitu poziciju", objavila je telegrafska agencija Sovjetskog Saveza.

Kurir.rs/Sputnjik Srbija

Foto: Profimedia