SIMBOL LJUBAVI IZRASTAO IZ DIJAMANTA: Zamak Lastavičje gnezdo na Jalti LEBDI između neba i mora, a priča o njegovom nastanku je ČUDESNA (VIDEO)

Simbol Jalte i čitavog krimskog poluostrva je zamak Lastavičje gnezdo, smešten na južnoj obali Krima, na litici Aurora, iznad Crnog mora. Do njega se može stići kopnenim putem ili brodićem iz grada Jalte. Krimljani savetuju da mu treba prići s mora i u tome su u pravu - najlepši pogled na taj čudesni zamak pruža se sa pučine.

"Sagrađen je po zamisli barona Jozefa fon Štajngajla i nalazi se na litici,

visokoj 40 metara. Taj veliki nemački naftaški industrijalac je tu kupio malo parče zemlje i rešio da sagradi romantičan zamak u neogotičkom stilu. Priča se da je Štajngajl voleo da odmara na Krimu, ali da je osećao i nostalgiju za svojim zavičajem, pa da je zato rešio da sazida ovaj minijaturni dvorac", priča Aleksandar, vodič po južnoj obali Krima.

Prva građevina koja se nalazila na ovom mestu bila je mala drvena koliba koja je sagrađena po nalogu jednog ruskog generala, posle rusko-turskog rata (1877-1878), da bi posle toga promenila nekoliko vlasnika.

Legenda kaže da je drvenu kućicu general sagradio za svoju ljubavnicu i da su je vlasnici nazvali "Zamak ljubavi".

"Lastavičje gnezdo" prate mnoge legende, a jedna od njih kaže da je ljubomorni muž sagradio taj zamak za svoju lepu ženu, kako mu se ne bi moglo pristupiti ni sa kopna, ni sa mora. Iz očaja, jadna žena se bacila u more. Prema drugoj legendi, nešto lepšoj, zamak je nastao od dijamanta. Lukavi Posejdon, bog mora i zemljotresa, bio je zaljubljen u prelepu Auroru, boginju zore i jutra, i činio je sve da je zavede. Ona je, međutim, odbijala njegovu ljubav. Jedne noći se prikrao boginji koja je zadremala i hteo je da je očara dijamantskom dijademom, ali Aurora se naglo trgla i izbila iz ruku dijademu, koja je pala i razbila se na paramparčad, a jedan kamen je pao u pukotinu stene. Kada je sunce počelo da se pojavljuje iza horizonta obasjao je čaroban kamenčić i iz njega je ’izrastao‘ prelepi zamak, koji je postao simbol neuzvraćene ljubavi, nastavlja Aleksandar.

Krimljani tvrde da je „Lastavičje gnezdo“ danas najmanji zamak na svetu, dužine svega 20 metara, širine - 10 i visine 12 metara, a svojevremeno su ga svrstali na listu "Sedam čuda Jalte.

Preživeo je stravičan zemljotres koji je ovaj region pogodio 1927. godine, ali iako sama građevina nije bitnije oštećena, na kamenu na kom je izgrađena stvorila se ogromna vertikalna pukotina, a deo stene, zajedno sa baštom, srušio se u more. To je dovelo do toga da dvorac bude zatvoren u naredne četiri decenije, a 1968. godine započeta je obnova koja je imala za cilj da ga ponovo osposobi za život, ili bar za posete.

Jedno vreme u zamku je radio restoran, a kasnije je pretvoren u muzej. Danas se tu mogu videti zanimljive izložbe, a na platou ispred povremeno se održavaju i razni festivali i drugi kulturni događaji.

Zamak "Lastavičje gnezdo" nalazi se u selu Gaspra, a udaljen je oko devet kilometara od grada Jalte.

"Ko dolazi kopnenim putem, od Gaspre će morati da savlada čak 1.200 stepenika, koji se spuštaju do mora, a zatim podižu ka zamku. Ali, zato će usput uživati u prelepoj prirodi i fantastičnom pogledu na Crno more", dodaje Aleksandar.

U blizini zamka, među stenama se nalazi i "drvo želja", izraslo iz drvenog kovčega, i sa kojeg vise raznobojne tračice. Prema verovanju, ispod drveta treba pomisliti želju i zavezati traku oko grančice, da bi se ona ispunila.

Drvo "raste" iz "magičnog sanduka", u koji treba ubaciti novčić da bi se "zdrav i veseo“ ponovo vratio na to mesto. Tu je i tabla sa legendom o kovčegu, koja kaže da je početkom prošlog stoleća ta zemlja pripadala moskovskom trgovcu Šalaputinu, koji je u sanduk položio tri novčića, a da je sledeće jutro, na čudan način, iz njega izraslo drvo. Trgovac se kratko zamislio i zamislio je želju: „Da na tom mestu bude kameni zamak!“. I zamak se pojavio 1912. godine, a od tada drvo nazivaju "drvetom želja", a sanduk "magičnim".

"Cela priča je izmišljena, naročito ako se ima u vidu činjenica da je Šalaputin kupio imanje početkom Prvog svetskog rata, a neki tvrde i kasnije i da je u to vreme na litici već uveliko bio izgrađen kameni zamak. Ipak, ljudima je ta legenda zanimljiva, pa dolaze tu, pomišljaju želje, ubacuju novčiće i vezuju tračice za grane drveta", kaže kroz smeh Aleksandar.

Kurir.rs/Sputnjik Srbija

Foto: Printscreen Youtube/Sergey Tsarapora