Tokom 10 meseci koje je proveo čekajući smrtnu kaznu Genadij Jakovitski je mogao samo da nagađa da li je dan ili noć zbog slabe svetlosti koja je dopirala kroz zaštitni poklopac na prozoru ćelije.

Bilo je lako izgubiti osećaj za vreme. Bio je izolovan, zabranjeno je bilo kakvo šetanje na otvorenom. Posete su bile strogo kontrolisane, a osim advokata, jednom bliskom rođaku je bilo dozvoljeno da ga vidi i to jednom mesečno.

Kada bi stražari došli po njega on je uvek razmišljao o tome da li je konačno kraj, a stražari su mu govorili: "Ostalo ti je još malo vremena".

Kada stražari dođu, ovi zatvorenici nikada ne znaju da li je to poslednji put.

profimedia0357824062.jpg
Foto: Profimedia

Dok zatvorenici u Belorusiji, jedinoj evropskoj državi sa smrtnom kaznom čekaju izvršenje najteže kazne, oni nikada ne znaju kada će se to desiti.

A kada se smrtna kazna izvrši, sve se čuva kao državna tajna.

Smrtna kazna nad njim je izvršena u novembru 2016. godine kada je imao 49 godina, ali je njegova porodica za to saznala tek mesec dana kasnije kada joj je stiglo samo pismo iz zatvora i ništa više.

Belorusija je jedina zemlja u Evropi koja i dalje koristi smrtnu kaznu, a taj proces se odvija pod velom tajne. Tačan broj dosada izvršenih smrtnih kazni nije poznat: veruje se da je više od 300 egzekucija izvršeno od 1991. godine, kada je Belorusija postala nezavisna zemlja.

Kurir.rs/ BBC

Foto: Profimedia