KRENULI I NA ITALIJANSKU MAFIJU, SEJU STRAH EVROPOM: Albanske narko-bande zaratile sa porodicama Lukeze i Gambino i raširile se i do SKANDINAVIJE! (VIDEO)

Prema izveštajima međunarodnih stručnjaka, albanska mafija kontroliše oko 75 odsto svetskog tržišta narkotika.

Uspon albanske mafije u Evropi počinje osamdesetih i posebno devedesetih godina prošlog veka, kada su uspostavili svoje ćelije i preko okeana u SAD, posebno na istočnoj obali.

Organizacija Rudaj

Početkom devedesetih godina albanska mafija počela je da jača u Americi. Tokom osamdesetih, albanski klanovi uglavnom su se bavili sitnim kriminalom, najčešće za druge. Počeli su da sarađuju sa Koza nostrom, sve dok nisu ojačali dovoljno da rade sami, prvo pod klanom porodice Iljazi.

Ipak, najpoznatije ime albanske mafije u Americi je Aleks Rudaj (ili Sandro Rudović, Ali Boj i čika Rudaj, kako je još bio poznat), koji je 1993. godine osnovao svoj klan, najčešće nazivan "Korporacija" ili "Rudaj organizacija". Činili su ga uglavnom Albanci rođeni u Americi ili oni koju su emigrirali nakon sloma komunizma, a važili su veoma brutalne. Sam Rudaj rođen je Ulcinju, a u Ameriku je emigrirao 1987. godine.

Američki mediji su još pre desetak godina objavili da se "Rudaj organizacija" usudila da se bori sa italijanskim porodicama Lukeze i Gambino za teritoriju u Kvinsu. Događaj kojem je svedočio bivši FBI agent Hoakin Garsija, koji se tajno infiltrirao u Gambino klan, govori u prilog tome. Nakon što su 2001. članovi albanske mafije uz pucnje i fizički obračun, preuzeli noćni klub i kockarnicu koji su držali članovi Gambino klana, što je do tada bilo nezamislivo, organizovani su pregovori dve strane.

Susret šefova mafije, Rudaja sa jedne i Arnolda Skitjerija sa druge strane, organizovan je na benzinskoj pumpi u blizini Nju Džerzija. Vođa klana Gambino došao je u pratnji 20 ljudi, a Rudaj samo šest. Kada mu je Skitjeri, prema rečima Garsije, rekao da je "zabava gotova" i da "prekinu svoje operacije" malobrojniji Albanci potegli su oružje, preteći da će celu benzinsku stanicu dići u vazduh, sa svima koji se unutra nalaze. Srećom, žrtava nije bilo.

Rudaj je završio iza rešetaka 2004 godine, a 2006. tada 38-godišnji šef albanske mafije, osuđen je na 27 godina robije zbog reketiranja, iznuđivanja i kockanja. U istoj akciji uhapšen je 21 član mafije, prvoj takvoj akciji protiv albanske mafije u Americi.

Do tada je ova organizacija bila toliko moćna da su ih, prema rečima tadašnjeg šefa FBI u Njujorku Freda Snelinga, smatrali "šestom porodicom" - odmah iza italijanskih klanova Bonano, Kolombo, Gambino, Đenoveze i Lukeze.

Smatra se da je albanska mafija i dalje jaka u SAD, a njihovi pipci spuštaju se i niže, ka Južnoj i Centralnoj Americi gde vode svi putevi za transport kokaina iz Kolumbije, a novac peru preko banaka u Hondurasu.

Od Balkana do Skandinavije

Jake korene imaju u nekoliko evropskih država, poput Belgije, gde živi značajna albanska emigracija. Belgijske vlasti albansku mafiju smatraju odgovornom za najveći deo trgovine narkoticima u zemlji, ali i ilegalnog oružja za koje se smatra da delom potiče iz ratova na Balkanu devedesetih godina.

Belgija je još po nečemu bitna za albanske mafijaške klanove – trgovina ljudima. Smatra se da Albanci, kojima je to uža specijalnost, krijumčare najveći broj ljudi preko Belgije, a raniji izveštaji međunarodnih institucija pokazali su da albanska mafija globalno godišnje prokrijumčari između 70.000 i 100.000 ljudi, od čega, prema procenama, zarađuje više od 50 miliona dolara.

Koliko su koreni albanske mafije u toj zemlji duboki govori i slučaj iz 1989. godine kada je otet bivši premijer Belgije Pol Vanden Boeinants, a otmicu je organizovao Basri Bajrami, član bande Patrika Haemersa. Premijer je pušten posle mesec dana nepovređen, a prethodno je traženo 30 miliona belgijskih franaka.

Jak ogranak imaju i u susednoj Francuskoj. a u Velikoj Britaniji su koncentrisani na narkotike, i sudeći prema pisanju medija, preuzimaju tržište kokaina od Britanaca i Pakistanaca. Na ostrvu su ih godinama povezivali sa prostitucijom i švercom migranata.

Svoja uporišta imaju i u Nemačkoj, naročito oko Hamburga, podaci su BND-a (nemačka obaveštajna služba). Veliki broj njih potiče sa Kosova i Makedonije, a u Nemačku su stigli pod izgovorom da beže od rata.

Čak i u Skandinaviji je zabeležena njihova aktivnost, iako značajno manja, i uglavnom kada je reč o švercovanju heroina.

Najpoznatiji slučaj je svakako hapšenje Prica Dobrošija u Norveškoj, Albanca sa Kosova, koji je smatran jednom od vodećih figura kada je heroin u pitanju u celoj Evropi. On je 1994. godine osuđen na 14 godina zatvora u Norveškoj, ali je 1999. godine pobegao iz zatvora u Češku. Ponovo je uhapšen 2000, a zatim pušten 2005. godine zbog dobrog vladanja. Iz Norveške je prvo otišao u Češku tri meseca, a potom se vratio u Peć.

Narkotici su veliki, ali ne i jedini deo njihovog biznisa. Grčke vlasti su početkom 2008. vodile istragu na osnovu poverljivog izveštaja ambasade te zemlje u Tirani u kojem se navode zastrašujući podaci o ilegalnom kanalu za trgovinu dečjim organima iz Albanije za Italiju. Prema tadašnjim prepostavkama, za prenošenje organa korišćeni su i pojedini dilplomatski kanali, a mediji su pisali da je i jedan grčki lekar učestvovao u svemu.

Uprkos sukobima sa italijanskom mafijom, smatra se da su Albancima danas italijanska i turska mafija najbliži saradnici.

Kurir.rs/Njujork tajms/Express.co.uk
Foto: Youtube/Instagram