PUTIN GRUPIŠE VOJSKU: Počinje vojni napad na Rusiju iz pravca koji Moskva nije predvidela

Dok Pentagon optužuje Rusiju da podstiče lažne strahove o pretnji Daeša/Islamske države u centralnoj Aziji, stižu novi izveštaji o američkom pritisku za vojni napad na Rusiju preko Uzbekistana i Tadžikistana. Ovde ćemo objaviti članak koji se pojavio u ruskim medijim,a a koji je napisao Andrej Afanasjev.

Izveštaji o tome su primljeni ranije, a konkretno ovo je pomenuto na nedavnoj konferenciji o bezbednosti održanoj u Taškentu. Tada je šef tadžikistanskog Ministarstva spoljnih poslova Sirodžidin Aslov otvoreno najavio aktiviranje terorista u regionu:

“Aktiviranje terorističkih grupa, njihov napredak ka severnim regionima Avganistana, posebno na teritorijama koje se graniče sa Tadžikistanom, povećanje broja pristalica ISIS-a, kao i učešće određenog broja građana post-sovjetskih republika u terorističkim grupama i pokretima pristutnim u Avganistanu… izazivaju našu ozbiljnu zabrinutost.“

Taj problem je takođe izrečen na Sedmoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti, održanoj nedavno u Moskvi. Prema rečima ruskih obaveštajnih službi, u ovom trenutku se borbeni potencijal Islamske države kreže od 2.500 do 4.000 ljudi. To potvrđuju i izvori iz Ministarstva odbrane Kine.

Kinseska vojska tvrdi da najmanje 3.800 militanata deluje u 160 terorističkih ćelija. Njihova najveća koncentracija je u provinciji Nangarhar, u kojoj je Islamska država povećala proizvodnju i krijumčarenje droge, kao i stvaranje infrastrukture za obuku terorista i regrutovanje lokalnih ljudi.

Plan

Prema rečima ruskih i kineskih agencija za sprovođenje zakona, militanti koji beže iz Sirije i Iraka prate rutu od luke Kasim u pakistanskkom gradu Karačij do Pešavara, a zatim se distribuiraju duž provincije Nangarhar na istoku zemlje. Predstavnici najvišeg rukovodstva se nalaze u okrugu Ačin.

Pored toga, primećeno je da su od kraja 2017. godine lideri Islamske države uspeli da iz Sirije i Iraka premeste dodatnih 500 stranih boraca, uključujući i više od dve desetine žena. Izvor u jednoj od ruskih agencija za sprovođenje zakona kaže:

“Svi oni se takođe nalaze u provinciji Nangarhar. Oni su građani Sudana, Kazahstana, Češke Republike, Uzbekistana, Francuske i tako dalje.“

Planirano da se kretanje militanata na severu organizuje u dva pravca. U Tadžikistanu, radikali će prodreti u provincije Nuristan i Badahšan, i u Turkmenistanu – kroz provincije Farah, Gor, Sari-Pul i Farjab.

Izvršilac

Guverner provincije Nangarhar, Gulab Mangal, lično nadgledajući militantske aktivnosti u regionu, planira da proširi svoj uticaj na druge regione zemlje na račun radikala. Pored toga, on aktivno učestvuje u finansijskim aktivnostima Islamske države, primajući značajne uplate.

Ova mreža informiše da bilo kakave protestne akcije naroda nezadovoljnog aktivnostima Islamske države “ozbiljno potiskuju provincijske vlasti, uključujući i kroz kaznene operacije protiv čitavih naselja.“

Mangal ima dugogodišnji odnos sa američkim obaveštajnim službama. Konkretno, on se borio protiv sovjetskih snaga tokom avganistanske kampanje na SSSR. Odmah posle američke invazije 2001. godine, on je imenovan za šefa lokalne vlade Pštuna, naroda kome on pripada. Takođe, Mangala voli zapadna štampa. Većina publikacija u velikim američkim i britanskim medijima sadrži izuzetno pozitivne informacije o njemu, a BBC ga je nazvao “nadom provincije Helmand,“ koju je Mangal ranije vodio.

Prema rečima Ministarstva odbrane Avganistana, u bliskoj budućnosti, rukovodstvo Islamske države planira da proširi grupisanje za još 1.200 militanata. Većina njih će takođe biti smeštena u ovoj provinciji, pod kontrolom Gulaba Mangala i njegovih ljudi.

Vredi napomenuti da su dve najveće američke baze u Avganistanu u neposrednoj blizini provincije Nangarhar, što teško da se može smatrati slučajnošću.

Istovremeno, ekspertska zajednica ističe da će pritisak na Tadžikistan i Turkmenistan biti samo jedan od vektora novog hibridnog napada na Rusiju. Direktor Centra za geopolitičku ekspertizu, Valerij Korovin, uveren je da bi Moskva trebala da se prirpemi za ofanzivu velikih razmera od strane geopolitičkih protivnika na svim frontovima: u Ukrajini, verovatno preko Jermenije, kao kroz brojne druge post-sovjetske zemlje:

Zašto Amerikanci to rade?

Destabilišući situaciju u Centalnoj Aziji, SAD i njihovi saveznici će postići nekoliko ciljeva odjednom.

Prvo, na ovaj način, Vašington može odvratiti pažnju Moskve i Teherana od Sirije.

Drugo, ako operacija uspe, stvoriće se fokus nestabilnosti duž puta projekta “Jedan pojas, jedan put,“ koji je osmišljen da ojača ekonomsku i logističku integraciju Evroazije. Avganistan se takođe graniči sa Iranom na zapadu, što otvara novi front protiv Teherana ako bude bilo potrebno.

To će se desiti sinhronizovano sa pogoršanjem u nekoliko pravaca. Počevši od ekonomskog pritiska kroz nove sanckije, završavajući sa “obojenim revolucijama“ koje će se nastaviti na post-sovjetskom prostoru i direktom agresijom od strane američkih mreža.

Očigledno je da SAD nisu umirile Avganistan, namećući im svoju vojnu diktaturu, kako bi tamo izgradili demokratiju i civilno društvo.

Ovo je odskočna daska za stvaranje terorističkih mreža, uz pomoć kojih SAD pripremaju agresiju protiv Irana i Rusije.“

(Kurir.rs/Webtribune.rs)