EVROPA I SAD NIKAD GORE: Počelo je prisluškivanjem telefona Angele Merkel, a stiglo se do ivice trgovinskog rata!

Invazija na Irak bila je prva stvar koja je pre 15 godina, u doba Džordža Buša mlađeg, stala između Evope i SAD.

Ali, nikada do sada rascep nije bio tako dubok kao odluka Donalda Trampa da povuče SAD iz nuklearnog sporazuma s Iranom i da uvede protekcionističke trgovinske mere čak i svojim bliskim saveznicima. Ovaj put raskol je toliko dubok da je u pitanje doveo decenijama dugo razdoblje stabilnosti i prosperiteta na Zapadu, a dovodi već i do toga da iz toga profitiraju druge dve svjetske sile - Rusija i Kina.

Dve strane se sukobljavaju oko osnovnih principa, dovodeći u pitanje zajedničke vrednosti i pristup svetu koji je definirao odnose Evrope i Vašingtona od 1940-ih.

"U ranijim razmimoilaženja oni se nisu slagali oko načina za postizanje cilja", kaže Čarls Kapčun, koji je bio zadužen za praćenje evropske politike u Nacionalnom sigurnosnom veću u Obaminoj administraciji, i dodaje da je ovo prvi put da se razmimoilaze oko ciljeva.

Evropljani, koji sada rade na spašavanju iranskog nuklearnog sporazuma, ostali su, kažu, zatečeni Trampovim naglim povlačenjem i uvođenjem ekonomskih sankcija Teheranu, sve to uprkos tome što se Iran potpuno pridržavao uslova sporazuma iz 2015.

"S ovakvim prijateljima, kome trebaju neprijatelji?", napisao je na Tviteru pre nekoliko dana predsednik Saveta Evrope Donald Tusk.

Džulijan Smit iz Centra za novu američku sigurnost, kaže da se evropski saveznici osećaju izdanima i da su gnevni.

"Neki od njih sada već drže posmrtna slova odnosima SAD i EU", kazala je.

Bivši švedski premijer i ministar spoljnih poslova Karl Bilt takođe je bio veoma jasan u oceni.

"Tramp preti evropskom spoljnopolitičkom suverenitetu, rekao je na konferenciji u petak.

Tramp, kako procenjuju analitičari, zapravo posebno napada Nemačku, tražeći od nje da povuče svoju podršku velikom energetskom projektu Rusije, i to kao uslov za stalno izuzeće od carina na čelik. Tramp čak preti i evropskim kompanijama koje učestvuju u tom projektu.

U međuvremenu Evropa kopa rovove. U četvrtak je Emanuel Makron rekao da ne može biti ozbiljnih bilateralnih razgovora sve dok Vašington ne da Evropi stalno izuzeće od carina na čelik. A i Brisel priprema svoje kontraudare carinama u vrednostima od milijardi dolara na kultne marke američkog izvoza poput Levisa ili Harlei Dejvisona.

Predstavnik EU u SAD Dejvid O'Salivan rekao je da je Evropa ta koja nastoji da sklapa nove sporazume širom sveta.

"Mi smo oni koji otvaraju nova tržišta. Mi smo oni koji će biti u središtu najveće mreže slobodne trgovine koju je svet ikada video. Sa svojim fiksacijama na kvote i deficite u trgovini, i fokusiranjem na stare industrije poput čelika i automobila, Trampova administracija sledi mentalitet koji je doveo do protekcionizma u 1930-ima", rekao je on.

Džulijan Smit koja je i bivša službenica iz Obamine administracije, kazala je da sve to zajedno razbija veze koje su branile i izgrađivale svetski poredak duže od 70 godina.

Ona je rekla da je u Obaminom kabinetu naučila da je predsednikov prvi telefonski poziv u slučaju krize skoro uvek bio prema Londonu, Parizu ili Berlinu. To je važilo čak i u mračnim danima nakon američke invazije na Irak. Uprkos gorkim osećanjima oko tog rata, takvo se raspoloženje nije širilo na druga pitanja, nije odražavalo promenu u sveukupnoj filozofiji.

"Ovo sad je gore od tog stanja, a može postati i prokleto puno gore", kazala je ona. Ako se tradicionalni saveznici definitivno raziđu, oni kojima će to koristiti biće Rusija i Kina. Obe zemlje imaće puno lakši posao u prekrajanju svetskog poretka.

"Putin se oseća privremenim pobednikom ovakve nove situacije", kazao je Norbert Rotgen, predsednik spoljnopolitičkog odbora u Bundestagu za Fajnenšal tajms.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Reuters /Jonathan Ernst