PRINCEZA NAJOZLOGLAŠENIJE MAFIJE OTKRIVA: Glavna je bila baba, nije znala da se potpiše, ali svi su je se plašili! Ulični rat smo dobili oružjem iz BiH (FOTO, VIDEO)

Mog kuma ubili su pištoljem kalibra 7,63 u berbernici dok je čekao na brijanje.

Stric Domeniko, brat moje bake, jedan od mojih omiljenih stričeva, ubijen je na balkonu svoje spavaće sobe kada je izašao da zapali cigaretu... Ubrzo nakon toga, čovek koji je izdao naredbe za ova ubistva likvidiran je dok je vežbao u zatvorskom dvorištu. Snajperista mu je pucajući sa zgrade izvan zatvorskih zidina smestio eksplozivni metak u čelo. Ja sam s tim odrasla! Ovako počinje svoju životnu priču Marisa Meriko (50).

Rođena je i vaspitana u zloglasnoj Ndrangetinoj porodici Seraino koja je skoro pola veka vladala podzemljem italijanske regije Kalabrija. Njen otac Emilo di Đovine i nona Marija Seraino obeležili su najsurovije doba italijanskog kriminala.

Marija je imala više nadimaka: Mama heroin, Baka heroin ili, jednostavno, Gospođa. Marisa je oslovljava sa nona.

"Princeza mafije", kako glasi naziv njene knjige, istinita je priča ćerke mafijaškog kuma. Iako joj je majka Engleskinja, Marisa je okrenula leđa mirnom životu u Blekpulu kako bi se pridružila ocu u Italiji. Kada je stigla u Milano, nije imala predstavu da se nalazi u srcu jednog od najozloglašenijih carstava droge, oružja i pranja novca na svetu.

Otac ju je u početku štitio od mafije, međutim, kada je pobegla s njegovim saradnikom, odlučio je da je upozna s pravom prirodom porodičnog posla. Marisa je odjednom otkrila da očeva očekivanja nemaju granice. Znala je da mora da se izvuče, ali ne i kako da prekine sa Koza nostrom i preživi. Marisina neverovatna istinita priča zapanjujući je uvid u nedodirljivu mafijašku porodicu i bezobzirnost njenih pripadnika u zaštiti vlastitih interesa - kratak je opis njene knjige.

Marisa Meriko trenutno letuje u Cavtatu, gde je ugostila novinare Dnevnig avaza i otkrila neverovatne životne detalje.

Šta je Ndrangeta i kako je uopšte jedna žena uspela da organizuje jednu od najopasnijih mafija u Italiji?

Porodica je surovo obavljala svoje poslove, a to je uključivalo mnogo oružja, droge i smrti. Za porodicu mog oca oduvek je bilo tako. Nona je bila čistokrvni Seraino, rođena u legendarnom klanu Ndrangeta. Nije znala da se potpiše, koristila je X na dokumentima. Ipak, spadala je među najznačajnije likove mafije u poslednjih nekoliko decenija.

Bila je poznata kao La Sinjora Marija, Gospođa Marija. Videla sam spise koji je svrstavaju među najopasnije žene u Italiji.

Ndrangeti se ne možeš priključiti, tvoje članstvo je određeno rođenjem. Sva nonina deca su znala zakon mafijaške porodice. Ljudi misle kako mafijom upravljaju samo muškarci, ali u kalabrijskoj Ndrangeti žene su uvek snažno učestvovale i u kuhinji i u zločinu. Sa mojom nonom nikada nije bilo sive zone.

Nije bilo ničeg dvosmislenog sa La Sinjora Marijom. Bila je bos, najviši zakon.

Kada ste videli oca poslednji put?

U Italiji sam bila prošle godine. Nije bilo problema, videla sam oca... On je starac sa metom na čelu. Ima 68 godina. Mnogi ljudi su otišli u zatvor zbog njega. Sada je u programu zaštite svedoka. Sve je ispričao, inače bi doživotno ostao u zatvoru. On sada ima novu porodicu i dete od tri godine.

I dalje je u opasnosti, ostale porodice žele njegovu glavu. On ima novi identitet i nalazi se u jednom malom gradu u Italiji. Uprkos tome što mu je život u opasnosti, nije želeo da pobegne. U zatvoru je ukupno proveo 22 godine. Ovaj poslednji put je bio 13 godina. Umro bi unutra da nije svedočio...

I dalje je veoma jak. Njegov sin je mlađi od mog unuka. Emilio je i dalje legenda na ulicama Milana i cele Italije. Svaki klošar sanja da postane don Emilio.

Jeste li uspeli poslednji put da se pozdravite s nonom Marijom?

"Umrla je prošlog decembra. Imala je 86 godina. Imala sam priliku da se pozdravim s njom. Veoma teško sam podnela njenu smrt. Išla sam da je vidim pre nego što je umrla, ali nisam otišla na sahranu. Uglavnom, imale smo poslednje zbogom. Bila je ljuta na mene zbog intervjua i knjige koju sam napisala, ali volela me je. Oprostila mi je sve.

Za porodicu Seraino je sve krenulo nizbrdo kada je uhapšena Vaša tetka Rita, očeva sestra, zar ne?

Ona je 1993. uhvaćena pri prodaji ekstazija, pristala je da bude svedok saradnik i svedočila je protiv svojih rođaka, što je dovelo do hapšenja oko 100 ljudi. Tetku Ritu ne želim nikada da vidim. Mislim da mi se Rita odavno nije sviđala, zapravo odavno je mrzim. Uništila je porodicu, prekinula je ćutanje. Sažaljevam je. Izgubila je porodicu zbog odluke koju je donela, zbog toga što je ispričala tužiocima.

Je li istina da je tetka Rita miksala drogu dok je bila trudna?

To je istina. Uopšte nije razmišljala, radila je to. Niko je nije terao. Ona je želela da se dokaže. Postojao je taj njen deo koji ju je terao da se petlja u svaki posao porodice. Želela je pažnju.

Kako se dokazuješ porodici, kako stupaš u porodicu?

Rođenjem. Ja sam bukvalno u 21 godini bila na čelu jedne od najvećih kriminalnih organizacija u Italiji. Da su znali da ja to ne mogu podneti, ne bi mi ni poverili tako nešto. To se desilo kada je otac uhapšen u Portugaliji. Moji ujaci su kao hijene pokušali da preuzmu porodicu, ali sam im rekla da od...u i uzela stvari u svoje ruke.

Ko je bio jači u porodici, otac ili nona?

Ona je držala sve zajedno. Bila je opasna definitivno, svi su, koliko god bili gangsteri i mafijaši, morali doći kući da jedu. Ona je vladala kuhinjom i svima njima. Bila je mudra, ali Emilio je znao da napravi pare. Teško je reći ko je od njih dvoje bio jači. On je otvarao vrata političara, policajaca, tužilaca, a nona je bila stara škola.

Koliko godina je Vaša porodica vladala Kalabrijom?

Od ranih šezdesetih do kasnih devedesetih godina, iako smo Emilio, nona i ja bili uhapšeni, kao i stotinjak rođaka, familija je bila jaka do početka 2000. godine. Trebalo je mnogo godina da bi neko mogao da dođe na naše mesto. Ljudima nedostaje porodica... Sada su tu ljudi koji prodaju deci drogu, tuku starce, bez ikakvih pravila ponašanja.

U Vašoj knjizi spominjete da ste krijumčarili oružje. Jeste li znali da će tim oružjem biti ubijani ljudi?

Da, naravno da sam znala. Moja porodica je bila u ratu. Nije mi žao zbog oružja, to nam je pomoglo u poslu. Izgubila sam 22 člana bliže porodice za godinu. Ta porodica je mislila da može da prodaje na našoj teritoriji. Ta odluka je bila pogrešna. Oni nisu imali dovoljno oružja, a mi smo ga imali koliko hoćeš.

Bosna nam je bila kao skladište oružja za vreme rata. Moj otac je znao neke bosanske političare koji bi mu prodali i tenkove samo da ih je mogao prevesti u Milano. Imali smo kalašnjikove, raketne bacače, eksploziv, sve je to dolazilo s bosanskog ratišta. Bila sam mlada, ali sam znala da se bez oružja neće završiti. Oružje je pomoglo da se rat završi.

Ko je pobedio?

Mi, zahvaljujući Emiliovim parama i bosanskom oružju. Moj otac se uvezao s Holanđaninom Teodorom Kronendormom. On je našao vezu s Bosancima za oružje. To su bili neki ljudi iz Vlade. Kasnije je i on dobio zatvor zbog tog oružja. Oružje je stizalo iz vrha, tako mi je otac govorio. Tamo je bio rat i nikoga nije bilo briga.

Je li Vaša porodica imala veze s drogom?

Da, sa svim vrstama droga. Osamdesetih smo radili s heroinom jer je tada to bilo popularno. Onda kasnije i kokain, marihuana ekstazi... Rita je uhapšena kada je prodavala ekstazi. Na kraju je ostala marihuana. Nje je bilo najviše. Snabdevali smo celu Evropu.

Vaš prvi suprug Bruno Meriko je bio vojnik mafije?

Da, ali je napredovao kada se sa mnom oženio. Emilio je bio ljut, nije želeo da se udam za mafijaša. Želeo je doktora ili, još bolje, advokata. Bruno je bio prijatelj mog ujaka. Dolazio je iz dobre porodice. Imali su lanac pekara, to su bili vredni ljudi. Ali, on nije želeo takav život. Otac nije pričao sa mnom godinu. Nona me je podržala, bila je romantična.

Je li bilo kao u filmovima, jesu li ljudi dolazili, tražili usluge, ljubili ruke?

Da, bilo je tako, osim ljubljenja ruke. Toga nije bilo, samo smo se ljubili u obraz. Dolazili su mnogi da izraze poštovanje noni i Emiliju.

Je li imala sastanke s glavama drugih porodica i kako su oni gledali na nju?

Mnogi su se nje plašili. Ona je bila pravi Seraino.

Ko je odlučivao o likvidacijama?

"Nona i otac. Tada je bilo dosta toga, ali to je nešto što se moralo uraditi. Mnogo puta sam znala da će neko biti ubijen. Naravno, nisam ih mogla zaustaviti, jer takav je posao. Šta sam mogla da uradim - da odem u policiju!?

Moj otac je potrošio sav novac na rat. Nonina braća su zaratila s tom porodicom. Mi nismo imali problema, posao je dobro išao, imali smo para. Otac je učinio sve da pobedimo u tom ratu, iako su ga nonina braća izazvala. Kada je uhapšen, svi su ga zaboravili. Sud nam je sve oduzeo, kuće, auta, bankovne račune.

O čemu ste razmišljali kada su Vam prvi put stavili lisice na ruke?

Rekla sam šta mi je ovo trebalo. Ali, u sve sam se uplela zbog oca. Još otkako sam mala bila, on je govorio da je želeo dečaka. To je stvar italijanskih muškaraca. Tako sam u podsvesti želela da mu se dokažem. Nisam ništa radila zbog novca i u Engleskoj sam živela dobro. Pokazala sam da mogu da vodim porodicu i da mi za to ne trebaju m..a.

Kakvu ulogu imaju žene u Ndrangeti?

Mnogo veću nego što ljudi misle. One pružaju veliku podršku i brinu se o lojalnosti. Često se pobrinu i za osvetu. Ndrangeta znači odana porodica. Mi smo takvi i bili. To što si rođen u porodici, ne znači da ćeš odmah dobiti odgovorne pozicije. To dobijaju samo sposobni. Oni drugi budu sklonjeni u kraj.

Jeste li ikada videli da je neko ubijen?

Ne, hvala Bogu, lično nisam nikada videla ubistvo. Na mom venčanju su pripremali ubistvo mog oca. Ali on nije bio tu, znao je da ga čekaju i njega i nonu. Noni su prije toga likvidirana dva sina. Bila je u žalosti, zato nije došla. Tako da su planovi za njihove atentate propali. U sedam dana dvojica sinova su joj poginula, a imala je 11 dece.

Kada sam 1994. godine završila u zatvoru, mislila sam da nikada neću izaći, kao ni nona i otac. Oni su dobili doživotne. Bili su u Italiji, a ja u Engleskoj, gde sam dobila pet godina. Nakon toga su me izručili Italiji.

U zatvoru mi je najteže padalo što sam bila razdvojena od ćerke Lare. Kada sam izručena, italijanski tužilac je imao obavezu da me ispita u roku od pet dana. On to nije uradio i advokati su me izvukli na tu proceduralnu stvar, a pretilo mi je još 10 godina zatvora. Italija me ponovo tražila 2011. godine, međutim, odbijeni su.

Kada je otac uhapšen 1992. u Portugalu, skovala sam plan da ga izvučem iz zatvora. Kupila sam gomilu oružja i helikopter. On je već bežao tri puta, jednom tako što je zamenio odeću s bratom koji je dolazio da ga poseti.

Moj tim je bio spreman da krene, naoružan do zuba, međutim, policija je upozorena i pojačala je mere bezbednosti. Pronašli su helikopter nedaleko od zatvora, samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da počnemo.

Amerikanci snimaju seriju o njoj

Njena biografija "Princeza mafije" za kratko vreme postala je bestseler.

Marisa Meriko otkriva i da je jedna američka producentska kuća otkupila prava na tekst pa se uskoro može očekivati i istoimena serija.

Život nastavila u Engleskoj, studira kriminalistiku

Marisa sada živi u Blekpulu u Engleskoj s dvoje dece, Larom (26), koju je rodila u braku s Brunom Merikom, i Frenkom juniorom (17), kojeg je dobila dok je bila u vanbračnoj vezi s Frenkom Birlijem koji je poginuo tokom obračuna koji nikada nije rasvetljen. Ona i Frenk su se upoznali u zatvoru. On je usmrćen metkom iz pištolja koji ga je pogodio u glavu.

Marisa je trenutno druga godina studija kriminalistike. Kako kaže, najveća joj je podrška ćerka Lara, koja je diplomirala na istom fakultetu.

Kurir.rs/Avaz.ba (Admir Aljimi)
Foto: Avaz.ba