KOLATERALNA ŠTETA BIĆE JEDNA BALKANSKA ZEMLJA: Nemačku trese unutrašnja kriza, a evo ko bi to mogao najjače da oseti!

Zatvaranjem svojih granica Nemačka bi u nezgodan položaj dovela zemlje koje se nalaze na izbegličkoj ruti - takozvanoj Balkanskoj ruti. Među njima je i Hrvatska. O tome se u petak razgovaralo u Berlinu.

Jugoistočna Evropa u senci nemačke migrantske politike

Hrvatske se tako, htela, ne htela, našla i u središtu nemačkih unutrašnjopolitičkih sukoba. Jer ako Horst Zehofer, zajedno sa svojim bavarskim CSU-om (koji je po političkom habitusu nekako najsličniji Božinovićevom HDZ-u) uspe ostvariti svoju ideju o zatvaranju nemačkih granica za izbeglice i potražioca azila koji su već registrovani u nekoj od zemalja EU, Hrvatska bi se mogla naći u društvu zemalja koje bi najviše mogle na svojoj koži osetiti posledice zatvaranja nemačkih granica.

Svađa između kancelarke Merkel i Zehofera, rasplamsala i zbog toga što je on odbacio njen predlog da se pre zatvaranja granica o tome bilateralno porazgovara sa članicama EU koje bi bile najviše pogođene tim merama - dakle i Hrvatskom. Na pitanje da li je sa svojim domaćinom razgovarao i o ovoj opciji, Božinović je rekao da „nije bilo konkretnih razgovora" i o takvom mogućem razvoju događaja ali je odmah zaključio kako Hrvatska „neće postati hot spot" za izbeglice koje ne uspeju da napreduju do svog prvobitnog cilja. A Hrvatska, kako je objasnio Božinović, ima sredstva da spreči da do toga uopšte dođe.

Hrvatska – graničar EU?

Hrvatska je jako ponosna na to što njeni pogranični policajci, u očima evropskih partnera, obavljaju izvrstan posao u čuvanju spoljnih granica EU. "Hrvatska, a to je u međuvremenu i svima poznato, ima najjaču pograničnu policiju u ovom delu Evrope", rekao je Božinović nakon susreta.

Očito će se odbrana granica, ako se pokaže uspešnom, nagraditi punopravnim članstvom Hrvatske u Šengenskoj zoni, što će Nemačka "podržati svim sredstvima". Možda je ovo i tema u kojoj je Hrvatska konačno pronašla svoju ulogu nakon pet godina članstva u EU - to je očito jedno od retkih tematskih područja na kojem Hrvatska može na istom nivou da razgovara sa "velikima".

"Jako sam zadovoljan činjenicom da Hrvatska uspeva da se postavi kao aktivan učesnik razgovora sa velikim članicama EU i to upravo o temi koja je svima važna a to su ilegalne migracije", rekao je Božinović.

Odbrana spoljne granice EU - prioritet u nadolazećem razdoblju

Hrvatska je dakle jako ponosna na svoju pograničnu policiju koja sve više ulazi u središte pažnje zbog poznate i poslednjih meseci često ponavljane teze o potrebi jače zaštite spoljnih granica EU. Ta će tema očito postati još važnija jer je Austrija, koja za koji dan preuzima predsedavanje EU, najavila da će to biti njen prioritet. To je ministar unutrašnjih poslova Austrije Herbert Kikl juče na Salcburškom forumu u Bukureštu još jednom potvrdio hrvatskom kolegi.

No, odbrana EU znači i biti dobro usredsređen i na to što se događa iza njenih granica. Šta to znači dobro pokazuje „deal" s Turskom oko zadržavanja izbeglica kao i ne tako javni, dogovor sa Libijom o zaustavljanju brodova sa izbeglicama koje se upućuju u pravcu Evrope.

Druga slaba tačka su zemlje zapadnog Balkana preko kojih ponovno sve veći broj izbeglica dolazi u EU. "Ono o čemu smo govorili i o čemu smo, barem tako mislim, uspeli uveriti naše evropske partnere je to da treba u izgradnji kapaciteta pomoći zemlje u susedstvu na Balkanskoj ruti, i tu pre svega mislim Albaniju i Bosnu i Hercegovinu. Jer investiranje u njihovu sigurnost i sposobnost da se nose sa ilegalnim migracijama automatski ima pozitivnog učinka i na hrvatskim i na ostalim granicama evropske unije", rekao je Božinović.

Ova ideja nije nova. O izgradnji hot-spotova za zadržavanje izbeglica i proveru njihovih izgleda za dobijanje azila u EU i to ne samo u severnoj Africi nego i na zapadnom Balkanu, konkretnije Albaniji se već govori ovih dana.

Kurir.rs/ Dojče vele

Foto: EPA