KUGA 21. VEKA: Sve znamo, ali nismo spremni! U mukama će umirati STOTINE MILIONA (VIDEO)

Svoju priču o eboli Ed Jong započeo je crticom iz grada Kikvita u zapadnom delu DR Konga, gde je obišao masovnu grobnicu u kojoj su sahranjene žrtve jedne od epidemija ebole.

Toga da je ebola nekada harala i Kikvitom danas se još malo ko seća pored toliko drugih, stalnih izbijanja smrtonosne bolesti širom Konga, pa i sveta. Emeri Mikolo, 55-godišnji stanovnik Konga, jedan je od onih koji je preživeo.

Ebola je ime dobila po obližnjoj reci. Nakon prve epidemije bolest je mirovala skoro 20 godina. A onda se 1995. opet pojavila u Kikvitu, 800 kilometara na jugozapad. Prva žrtva bio je 35-godišnji Gaspard Menga koji je radio u šumi oko grada na krčenju, usevima i proizvodnji drvenog uglja. U januaru te godine prijavio se u Opštu bolnicu u Kikvitu i ubrzo umro od onoga što su lekari mislili da je bakterijski uzrokovana dizenterija. Tek u maju, nakon što se epidemija zahuktala do nivoa katastrofe, nakon što su se bolnice ispunile kricima i povraćanjem, a grobovi se napunili mrtvima, i tek nakon što su opet uzeti uzorci krvi, postalo je svima jasno da se ebola vratila. Do tada je zaraženo 317 ljudi, a 245 ih je umrlo. Otada se ebola u Kongo vraćala još šest puta, poslednji put u martu 2018.

Ona se, zapravo, relativno teško prenosi, ali unatoč tome blokira zdravstveni sistem, uništava ekonomiju, širi strah i otkriva sva slaba mesta ljudske infratstrukture.

Kongo je jedna od zemalja s najvećim biodiverzititetom na svetu. Odavde je HIV krenuo u pandemiju. Ovde su majmunske boginje prešle na čovjeka, kao i Marburg virus, Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica, činkunkuja virus, žuta groznica. Od 1995. Kikvit je utrostručio stanovništvo, u naredne tri decenje predviđa se da će subsaharska Afrika stanovništvo udvostručiti, da će gradovi prodreti daleko u današnje džungle. Mase naivnih ljudi tako će doći u kontakt sa patogenima koji danas uglavnom miruju u životinjskim populacijama.

Naučnici procenjuju da ptice i sisari kriju između 631.000 i 827.000 nepoznatih virusa koji su u stanju da pređu na čoveka.

Čak i zika virus, iako se za njega zna još od 1947., odjednom se razvio u nepredviđenu epidemiju. Ironično, Kongo ima istoriju odličnog sprečavanja širenja svojih bolesti. To je pre svega zato što tako ogromna zemlja jedva da ima puteva, samo 2700 kilometara. Sada su potevi mnogo bolji pa bi se i bolest do prestonice stizala brže. A odatle u svet.

Nije slučajno što se ukupni godišnji broj epidemija od 1980. do danas utrostručio. Pa još globalizacija... Avioni danas prevoze skoro 10 puta više putnika odjednom nego pre 40 godina. HIV je pokazao kako moćna može biti nova pandemija, pobivši 35 milijuna ljudi. 2003. otkriven je novi virus, SARS.

U šest meseci SARS je dopro do 29 zemalja i zarazio je 8000 ljudi. Jong je u godini 100. godišnjice pandemije gripe iz 1918. krenuo da istražuje je li SAD danas spreman da dočeka pandemiju. Sasvim je očekivao da nije spreman. Ispalo je da je u nekim stvarima ta zemlja vrlo dobro organizovana, ali da je u drugima čak i u gorem stanju nego što je mogao sanjati.

Medicina je napredovala, SAD ima programe vakcinacije, bolnice, najmodernije dijagnostičke metode, najsnažnije zdravstvene centre u svetu. Međutim, ispalo je da zbog medicinske ekonomije ta zemlja postaje sve ranjivija, a znamo da se to događa i širom ostatka zapadnog sveta.

Već godinama, bile zemlje bogate ili siromašne, sistemi javnog zdravstva imaju sve manje novca, bolnice su sve rastegnutije. A u takvom stanju ulogu u odgovoru na pandemiju više ne igra toliko nauka, koliko političko vođstvo što je pandemija gora.

Danas se najopasnijom pandemijom još uvek smatra grip. Njeni se virusi stalno menjaju, ponekad zbog minijaturnih, a ponekad zbog dramatičnih promena u genomu. Čak i u godinama kad pandemije nema, virusi gripa pobiju 500.000 ljudi u svetu.

Svake godine 70.000 Amerikanaca umre od infekcija koje zakače u bolnicama. Antraks 2001., SARS 2003., sve su to bile vesti za zabavu nekoliko meseci pre nego što su potonule u zaborav.

Samo 10 slučajeva ebole 2014. koštalo je SAD 1,1 milijarde dolara, i još 119 miliona preko toga što se potrošilo na posmatranja i karantin. Ona pandemija iz 1918. koštala bi samo Amerikance čak 683 milijarde dolara, a ceo svijet pet odsto 4000 milijardi dolara.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Profimedia