Sumnjivo jeftini dijamanti, farmerke za dolar i par skija za budzašto. To nije san – već stvarne cene u prodavnici u jednom gradiću u Alabami.

Tajna je u tome što se u njoj prodaje roba iz kofera, izgubljenih tokom putovanja avionom, čiji ih vlasnici nisu prijavili ili pokupili kada budu pronađeni.

Svake godine, aviokompanije izgube oko 20 miliona kofera, i dok većina njih pronađe put do svojih vlasnika, hiljade nikada ne budu pokupljene.

Sedam hiljada novih predmeta svakog dana - od haljina poznatih kreatora, preko Biblija do skija. Stvari koje izgube putnici u američkom avio-saobraćaju i nikada ih ne prijave ili pokupe kada se pronađu, često završavaju na policama specijalizovane radnje u gradu Skotsboro, u Alabami.

Dok skoro dve trećine nepokupljenog prtljaga obično završava u dobrotvornim organizacijama, najkvalitetnije stvari se često mogu naći ovde.

"Avio-kompanije gube mnogo stvari - ljudi spakuju toliko stvari! Kada pomislite šta sve putnici pokušavaju da uguraju u kofere ili odeljke iznad sedišta…", kaže Brenda Kantrel, "ambasador" prodavnice nepokupljenog prtljaga.

Brenda Kantrel radi u prodavnici nepokupljenog prtrljaga već skoro dvadeset godina i videla je neke vrlo neobične stvari.

"Invalidska kolica, hodalice… Čekajte, ljudi uđu u avion u kolicima i sa hodalicama - kako onda izađu sa aviona bez njih?", rekla je ona.

Centar za nepokupljeni prtljag otvoren je sedamdesetih kada su pokojni Dojl i Su Ovens, osnivači kompanije, iznajmili kamionet i uzeli kredit od 300 dolara da bi otkupili nepokupljeni prtljag od jedne autobuske kompanije. Danas, Skotsboro je poznata destinacija za šoping, kako za meštane tako i turiste.

Brajan je došao ovde iz Arizone - na odmoru je i rešio je da krene u kupovinu.

"Preporučujem ovu prodavnicu! Vozio sam 800 milja samo zbog nje”, poručio je Brajan, kupac.

Tejlor, stanovnica Skotsboroa, pak, živi nekoliko ulica dalje od prodavnice prtljaga i posećuje je bar tri puta nedeljno.

"Verovatno je 75 odsto mog ormana iz nepokupljenog prtljaga. Danas sam kupila šorc, kupaći kostim i havajsku košulju", kaže ona.

Brenda Kantrel je svoju burmu kupila na ovom mestu. Kaže da je odeljenje sa nakitom najzanimljiviji deo prodavnice.

"Dobijamo veliki broj muških burmi. Recite mi - zašto ih skidaju kad putuju?", objašnjava.

Samo 0,5 odsto čekiranih torbi ne stigne na krajnje odredište, a u roku od nedelju dana oko 98 odsto njih stigne do vlasnika. U ostalim slučajevima – američke aviokompanije tragaju za vlasnicima prtljaga 90 dana. Posle toga, nečiji gubitak pretvara se u dobitak mušterija ove jedinstvene prodavnice.

Kurir.rs/N1

Foto Screenshot