OVO JE MESTO U KOJEM NIKO NE SME DA UMRE: Teško bolesne izmeštaju iz grada, a imaju DOBAR RAZLOG za to

Ljude koji su ozbiljno bolesni ili one za koje se pretpostavlja da neće još dugo živeti prevozimo avionom ili brodom na druga mesta u Norveškoj da provedu poslednje dane svog života, kaže Jarl Skjegestad, stanovnik najsevernijeg mesta na svetu, norveškog Longjarbjena na Svalbardu.

Pre sto godina, pred kraj Prvog svetskog rata pojavila se epidemija španske groznice od koje je umrlo osam rudara na tom norveškom ostrvu.

"Tela nisu bila duboko sahranjena zbog temperatura koja često padaju i na -30 ili -40 Celzijusovih stepeni, pa je zemlja tvrda i teška za kopanje. Spomenuta epidemija dogodila se negde poslednjih nedelja Prvog svetskog rata i ljudi su već pomalo počeli da zaboravljaju na to vreme kada su 1950. godine lokalci, dok su kopali nova grobna mesta, na istom tom groblju naišli na jedan od leševa rudara koji su umrli decenijama ranije", nastavlja priču starosedalac tog mesta.

"Posle početnog šoka telo je prevezeno na jedan Institut, a naučnici su iz njega uspeli da izvuku žive primerke virusa koji je tada usmrtio rudare.

Najjednostavnije rečeno, zemlja u kojoj su tela bila zakopana bila je toliko

smrznuta da je sahranjivanjem tela u nju postignut isti efekat kao da ste ga zamrzli. Decenijama kasnije stare bakterije koje su se nalazile u leševima preživele su zahvaljujući niskoj temperaturi, a da cela zajednica nije brzo reagovala, postojala je realna opasnost da se bolest opet proširi".

Iste te godine vlasti su donele zakon koji je na snazi i danas, a on propisuje da je u gradu zabranjeno umreti.

"Ljude koji su ozbiljno bolesni ili one za koje se pretpostavlja da neće još dugo živeti prevozimo avionom ili brodom na druga mesta u Norveškoj gde provode poslednje dane svog života", ističe Skjegestad.

Kurir.rs/News.com.au

Foto: AP/Xinhua/Liang Youchang