Sa Balkana je te 1912. godine u Rusiju stigla radosna vest: Srbi, Crnogorci, Bugari i Grci su rušili Otomansku imperiju i za mesec dana stigli u predgrađe Istanbula.

Ovi događaji su izazvali porast patriotske svesti u ruskom društvu. U crkvama su održavane molitvene službe, prikupljane su donacije, gomile dobrovoljaca se prijavljivale i potom odlazile da pomognu slovenskoj braći po veri.

U Tambovu, gde se nalazio 7. rezervni konjički puk, svakodnevno su pratili izveštaje sa fronta čitajući lokalni list. U jednom članku je napisano kako je izvesna Sofija Jovanović iz Beograda kao običan vojnik otišla na front. Ta vest, kao i uspesi slovenske braće inspirisali su mladog trubača puka Vasilija Ivanoviča Agapkina da napiše marš u njihovu čast.

sofija.jpg
Foto: Vikipedija

Sofija je rođena u Dušanovoj ulici u Beogradu kao ćerka mesara Jovanovića. Otac je rano umro ostavivši suprugu sa ćerkama. Stalno se žalio zbog toga što nije imao muškog naslednika "sina junaka, osvetnika Kosova". To je uticalo na Sofiju da odseče kosu i prijavi se kao dobrovoljac u Prvom balkanskom ratu.

Sofija je morala da prođe poseban test pred komisijom, kao i obuku u Prokuplju i Vranjskoj banji. Prve borbe je imala na Crnoj Čuki i Veljoj glavi. Bila je prva žena borac u srpskoj vojsci, a zbog neverovatne hrabrosti zvali su je Sofronije!

38167209-10215669079575992-1817172307563511808-n.jpg
Foto: Kurir/Dejan Ignjatović

Borila se i u Drugom balkanskom ratu, a u noći između 28. i 29. jula 1914. godine učestvovala je u prvoj bici sa Austrougarskom na početku Prvog svetskog rata. Borila se na Drini i Kolubari, branila Beograd pod komandom čuvenog majora Dragutina Gavrilovića. Preživela je povlačenje preko Albanije i potom učestvovala u proboju Solunskog fronta.

Dobila je 13 odlikovanja, a na jednom od njih piše "Osvetnici Kosova".

Francuski reporteri su je tokom ratova prozvali "srpska Jovanka Orleanka".

38122982-10215669079615993-6452457122583019520-n.jpg
Foto: Kurir/Dejan Ignjatović

Njen lik našao se i na nemačkoj dopisnici s natpisom "Dama-vojnik u borbi 1912. godine", a slika u uniformi objavljena je na ilustraciji pariskog "Malog žurnala" s potpisom "Heroina Srbije“

Posle rata se udala za ratnog druga Tihomira Krsmanovića i nije se pojavljivala u javnosti. Preminula je 1979. godine i sahranjena je uz vojne počasti na Novom groblju u Beogradu.

38122094-10215669079655994-1119248243746668544-n.jpg
Foto: Kurir/Dejan Ignjatović

Melodija za novi marš je bila gotova posle nekoliko dana. Na preporuku svog oficira otišao je do čuvenog muzičara Jakova Bogorada, koji je imao zadatak da uobliči pesmu.

Njih dvojica su dali ime maršu: "Oproštaj od Slovenki - najnoviji marš za događaje na Balkanu. Posvećen je svim slovenskim ženama. Sastav Agapkina".

Marš koji je posvećen svim "Slavjankama", ženama i majkama koje su svoje muževe, sinove i braću slale u rat, danas je jedan od najpoznatijih marševa. Standardan je u repertoaru ruske vojske, ali se izvodi u preko 100 zemalja sveta, između ostalog i u Sjedinjenim Američkim Državama.

Marš je dve godine kasnije prvi put dobio stihove, a potom su se pojavile razne verzije reči uz ovaj marš. Ruska armija danas maršira uz stihove koje je 1967. godine napisao A. Fedotov.

Legenda kaže i da je Staljin u novembru 1941. godine, kada su Nemci bili na svega 16 kilometara od Moskve, održao paradu na Crvenom trgu i uz zvuke ovog marša uputio na front vojnike koji su uspeli da oteraju neprijatelja i odbrane grad.

U čast ovog marša u Moskvi postoji i spomenik koji nosi isti naziv. Muškarac ratnik i žena u oproštajnom zagrljaju simbolišu mušku odanost i vernost Otadžbini i borbi za njenu slobodu, odnosno vernost žene svom muškarcu, porodici i svojoj zemlji.

Kurir.rs/D. Ignjatović
Foto: D. Ignjatović