ZEMLJA SE PRETVARA U STAKLENU BAŠTU: Prete nam vrućine kakvih nije bilo više od milion godina, a evo kako to utiče na ceo svet!

Zadržavanje temperatura na 1,5 do 2 stepena iznad predindustrijskih nivoa moglo bi da bude mnogo teže nego što se do sada mislilo, pokazala je nova naučna studija.

Autori su u studiji identifikovali 10 procesa koji bi mogli da imaju domino efekat i deluju po principu povratne sprege tako da rast temperatura više neće zavisiti samo od ljudskih emisija ugljen-dioksida.

U tu grupu spadaju otapanje večnog leda, oslobađanje metanskog klatrata s okeanskog dna, slabljenje kopnenih i morskih odvoda CO2, porast aktivnosti bakterija u okeanima, odumiranje amazonskih prašuma, odumiranje četinarskih šuma, smanjenje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi, nestanak arktičkog leda u letnjim mesecima i smanjenje antarktičkih morskih i kopnenih ledenih ploča.

Primera radi, otapanje večnog leda iz tla će osloboditi velike količine metana koji je mnogo snažniji od CO2. To će, pak, prouzrokovati jačanje efekta staklene bašte, dalji porast temperatura i dalja otapanja i druge propratne efekte.

Neki od tih procesa takođe imaju elemente koji čine da se, nakon određenog plafona, od povoljnih naglo pretvaraju u nepovoljne te umesto da amortizuju emisije CO2 apsorbujući ih, u toplijem svetu postanu njihovi ogromni, nekontrolisani izvori.

Naime, naučnici predviđaju da će okeani, koji trenutno apsorbuju i toplotu i CO2 i deluju kao njihova skladišta, u jednom trenutku naglo početi da ispuštaju štetne gasove. Slično važi i za kopno i za šume koji trenutno godišnje apsorbuju oko 4,5 milijardi tona CO2.

Prema novoj studiji, to bi moglo da počne da se događa već pri temperaturama od oko 2 stepena višim od predindustrijskih. One su trenutno više 1,1 stepeni, a Pariski sporazum njihov dalji porast nastoji da ograniči na oko 1,5 do 2 stepena. Do sada se 2 stepena uglavnom smatralo pragom nakon kog bi klimatske promene mogle da postanu katastrofalne i nepovratne. No što se više približavamo tom pragu, to je veća verovatnoća da će naši prirodni saveznici početi da ispuštaju više CO2 nego što ih trenutno upijaju.

Autori predviđaju da bi temperature vremenom mogle da se stabilizuju na nekom globalnom proseku koji bi bio od 4 do 5 stepena viši od predindustrijskog, dok bi nivo mora mogao da naraste za oko 10 do 60 metara.

"Prelaženje granice vodilo bi prema mnogo višim prosečnim temperaturama od bilo kojih međuglacijalnih u poslednja 1,2 miliona godina i do značajno višeg nivoa mora nego što su ikada bile u holocenu", pišu u uvodu autori.

"Ako se prekorači ova granica, došlo bi do ozbiljnih poremećaja ekosistema, društva i ekonomija. Potrebna je kolektivna ljudska akcija da se Zemljini sistemi usmere daleko od potencijalnog praga i stabilizuju u nastanjivom međuglacijalnom stanju. Takva akcija podrazumeva upravljanje celim Zemljinim sistemom - biosferom, klimom i društvima - a mogla bi da uključuje ​​dekarbonizaciju globalne ekonomije, poboljšanje ispuštanja ugljenika u biosferi, promene u ponašanju, tehnološke inovacije, nove upravljačke strukture i transformaciju društvenih vrednosti", upozoravaju autori.

Neki stručnjaci predviđaju da bi u svetu toplijem oko 4 stepena moglo da živi desetina današnjeg broja stanovnika.

Hans Joakim Šelnhuber, direktor Instituta za istraživanje klimatskih uticaja u Potsdamu, kaže da bi posledice globalnog zagrevanja nakon određenog praga mogle uzrokovati brze i nepovratne promene.

"Ta kaskada događaja mogla bi ceo Zemljin sistem uvesti u nov modus funkcionisanja. Mi još uvek ne znamo može li se klimatski sistem sigurno parkirati blizu 2 stepena iznad predindustrijskog nivoa, kako predviđa Pariski sporazum. Ili će se, jednom kada ga odemo tako daleko, strmoglaviti i pretvoriti Zemlju u staklenu baštu. Istraživanja moraju da procene ove rizike što je pre moguće", poručio je Šelnhuber.

Treba imati u vidu da su se neka prirodna izumiranja, poput velikog izumiranja na prelazu iz geološkog razdoblja perma u trijas, u kojem je nestalo više od 96 odsto svih morskih vrsta i više od 70 odsto kopnenih kičmenjaka, dogodila pri porastu temperatura za 8 stepeni. Takođe, treba znati da porast prosečnih temperatura za navedenih 5 stepeni podrazumeva da će se većina temperaturnih promena verovatno događati u malom delu godine, u kojem one mogu biti značajno više!

Kurir.rs/Index.hr
Foto: AP