OVU RUPU ZOVU GROBLJE RONILACA: Snimak pokazuje zašto stotine njih i dalje žele da zavire u nju (VIDEO)

U kafićima grada Dahaba na poluostrvu Sinaj u Egiptu, svakodnevno se ponavlja ista rečenica među brojnim zaljubljenicima u ronjenje - "ako se to moglo dogoditi Stivu, to se može dogoditi bilo kome".

Dok je pokušavala preći tzv. luk zloglasne Plave rupe koristeći se samo jednim dahom, 25-godišnja Italijanka je postala dezorijentisana. Kinan je požurio da joj pomogne pa je vodio do površine. Ona se uspela izvući bez posledica, on se onesvestio pa je pronađen kako pluta sa licem okrenutim nadole, nekoliko stotina metara dalje. Kao "sigurnosni ronilac", Kinan je bio jedan od najboljih u svom poslu.

Njegova smrt je pomračila celo egipatsko leto i služi kao mračan podsetnik na verovatno jedno od najopasnijih mesta za ronjenje na svetu.

Plava rupa je ponor dubok 120 metara, udaljen 8 kilometra od grada Dahaba. Njegov nadimak je "groblje ronilaca", ali to ne sprečava hiljade njih da svake godine dolaze da rone tu, ignorišući sve više metalnih ploča koje vise na obližnjoj steni, a podsetnik su na tragično poginule, piše Gardian.

Bez javnih zapisa, teško je reći koliko je Plava rupa uzela ljudskih žrtava. Ronioci u Dahabu kažu da je taj podatak najmanje 200-injak njih u posljednjih 10 godina. Jedan muškarac ne bavi se igrama pogađanja, a on je 53-godišnji Tarek Omar. On je tehnički ronilac iz Dahaba i počeo je da istražuje Plavu rupu 1992., fasciniran pričama o prokletstvu nakon što se u njoj udavila žena kojoj su roditelji dogovorili brak.

Omar je postao slavan kad je 1997. iz rupe izvukao tela Matina Garea i Konora O'Regana. Od tada je iz Plave rupe izvukao 20 tela, time zaradivši mračni nadimak "sakupljač kostiju". Poslednjih godina, kad je tehničko ronjenje postalo trend, Omar je bio svedok rasta broja nesreća. Za mnoge ronioce, spuštanje u rupu je ono što je za planinare penjanje na Kilimandžaro.

Na 56 metara dubine, zid stene nestaje, otkrivajući 26 metara dugi tunel iz Plave rupe do dubokog okeana. "Predivno je, čini se poput stajanja u podvodnoj katedrali. Problem je u tome što ronioci zarone 50-ak puta negde i misle da znaju sve, ali realno nisu spremni za tu dubinu i uslove", svedoči lokalni instruktor ronjenja Aleks Hejs. Što ronilac uđe dublje, to je veći efekt na njegov organizam, a ta se narkoza često naziva "martini efektom". Uprkos upozorenjima i propisima od strane vlasti, ronioci hrle u Plavu rupu.

Najpoznatija smrt je bio slučaj iz 2000. kad je instruktor ronjenja Juri Lipski nestao. On je samostalno odlučio da zaroni pa je stigao do dna, ali tamo je postao dezorijentisan.

Kad je shvatio da neće da izroni, skinuo je masku sa kiseonikom i samo nestao. Kasnije je otkriveno da je da sobom imao i video kameru koja je bila pričvršćena za njegovu kacigu. Tako je nesrećni ronilac snimio vlastitu tragediju.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Profimedia