Mosuo pleme broji oko 40.000 ljudi, a vekovima živi na obalama Lugu jezera, na granici Sečuan i Junan provincija, okruženo planinama, u kućama koje su živopisni seljani napravili od drveta.

Život na 2.700 metara nadmorske visine i najbližim gradom udaljenom oko 6 sati vožnje, okolnosti su zbog koji je ovde očuvan način života koji nije pronađen nigde drugo na svetu.

Jedna od najčudnijih kulturoloških pojava ovde su takozvani "hodajući brakovi". Nakon što žena "sazri" za udaju, može da bira kojeg god ljubavnika želi i koliko god njih želi, do kraja života.

U ovakvim "brakovima" muškarci posećuju ženu u njenoj, ženskoj kući po pozivu. Noć provedu u specijalno dizajniranoj "cvetnoj sobi" a dan koriste za povratak u svoju kuću. Parovi ne žive zajedno, a bebe se odgajaju isključivo u ženinoj porodici, uz braću i ujake koji detetu ispunjavaju ulogu oca.

profimedia0340645208-mosuo.jpg
Foto: Profimedia

Ipak, muškarci igraju itekako važnu ulogu u Mosuo plemenu. Tradicionalno, bili su često udaljeni od sela, putujući u trgovačkim karavanima koji su prodavali njihove proizvode. Takođe, bili su zaduženi za gradnju kuća, ribolov i klanje stoke.

Neobično je to što ni dan danas nisu odgovorni, naročito finansijski, za svoju rođenu decu već za svoje sestriće, koji žive sa njima.

profimedia0279332656-mosuo.jpg
Foto: Profimedia

Ovaj stil života je često naziva i poslednji matrijarhat na svetu. Ipak, tačnije je nazvati ga Mosuo tradicijom. Muškarci i dalje imaju političku moć u društvu, ali žene su glavne domaćice koje donose odluke o porodičnim resursima.

Bogatstvo i imovina se prenose sa majke na ćerku, dajući Mosuo ženama veliki autoritet i slobodu.

Kurir.rs / BBC

Foto: Profimedia