DRUGARICA DORA BILA JE NAJSUROVIJA PRIPADNICA TAJNE SOVJETSKE POLICIJE: Niko ne zna njen identitet, a čuvena je po metodi mučenja BURŽUJSKE RUKAVICE
Građanski rat u Rusiji 1917-1923. bio je oružani sukob za moć između predstavnika raznih klasa, generalno definisanih kao "Beli" - koji su se suprotstavljali Sovjetskom savezu, i "Crveni", ili boljševici, koji su bili naoružane snage sovjetske države.
Da bi potisnuli ustanak anti-boljševika i borili se protiv protivnika novog režima, boljševici su sproveli takozvani "Crveni teror". Kad su trupe "Crvenih" uklonile svoje protivnike iz naseljenih područja, Sveruska izvanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže - Čeka, počela je da uspostavlja red. Ova komisija bila je glavni instrument primene Crvenog terora. Masakri takozvanih čekista sprovodili su se uglavnom u nestabilnim područjima, na primer Sibiru, regionu Volge, na jugu Rusije i teritoriji današnje Ukrajine.
"Crveni dželati", međutim, nisu bili samo muškarci. Poznata su imena nekih ženskih ubica – u Arhangeljsku je Rebeka Akibovna Meisel postala poznata po svojoj brutalnosti. U Jekaterinoslavu, sada Dnjepru, teror je sprovodila Konkordija Gromova, dok je na Krimu čuvena Rozalija Zemljačka.
Ali, prema svedočanstvima i radovima nekih istoričara, jedna od najbrutalnijih bila je 20-godišnja devojka iz Odese, poznata kao "drugarica Dora". Puna priča o Dori nije poznata jer u to vreme dokumentovanje nije baš dobro sprovođeno. Iz tog razloga su izgubljene mnoge informacije o žrtvama Crvenog terora i njihovim dželatima.
Postoji nekoliko bazičnih verzija života i rada drugarice Dore. Istoričar Sergej Petrovič Melgunov jedan je od prvih opisao okrutnosti ove žene.
On u svojoj knjizi "Crveni teror u Rusiji 1918-1923." tvrdi da je pravo ime drugarice Dore bilo Vera Grebenjukova i da je smakla između 400-700 ljudi.
Međutim, neki istraživači se ne slažu sa tim, a neki dodatno osporavaju Dorinu nacionalnost. Postoje kontradiktorni navodi da je ona bila Ruskinja, Mađarica ili Jevrejka. Veruje se da je pre rada u Čeki drugarica Dora bila prostitutka, a da je kao dželat "Crvenih" radila do hapšenja u septembru 1919. U januaru sledeće godine je pogubljena.
"Bukvalno je razdirala svoje žrtve: čupala im je kosu, otkidala udove, sekla uši, krivila jagodice itd. Tokom dva i po meseca službe u Čeki samo ona je ubila 700 ljudi, što je skoro trećina svih pogubljenih od strane svih ostalih dželata Čeke", ističe istoričar Igor Škljajev.
U sedištu Vojske dobrovoljaca "Belih" postojalo je specijalno odeljenje koje je pravilo propaganda protiv "Crvenih". Jedna grupa je snimila filmove o uspesima “Belih” i okrutnosti "Crvenih".
Režiser Venijamin Sergejev napravio je jedan od tih filmova. Njegova žena Dora Evlinskaja, koja je navodno imala prošlost vezanu za Čeku, igrala je ulogu dželata "Crvenih".
Film je snimljen da pokaže brutalnost dželatkinje "Dore Evlinskaje". Posle ovog filma Dorino ime je postalo poznato. Kad su "Beli" otišli iz Odese, boljševici su režisera i njegovu ženu osudili na smrt zbog izdaje 1920
Ima još jedno moguće objašnjenje - Dora Ljubarskaja bila je poznata kao pristalica revolucije.
Kad su "Beli" preuzeli kontrolu nad Odesom ona je pripremila ustanak i borila se protiv kontrarevolucionara, ali je posle uhapšena i 1920. pogubljena zajedno sa svojom grupom. Pre smrti Dora Ljubarskaja je ostavila pismo, doduše sumnjive autentičnosti.
"Veličanstveni drugovi! Umirem iskreno kako sam i živela svoj mali život. Za osam dana imaću 22 godine, a uveče će me pogubiti. Tek sad se osećam kao savesni radnik revolucije i partije… Uskoro će čitava Ukrajina uzdisati i živeti, savestan rad će početi. Volela bih da mogu učestvovati u tome. Pa, zbogom. Budite srećni. Dora Ljubarskaja", ističe se u pismu.
Dora Ljubarskaja, koja je bila deo Čeke i glumica, je obešena. Prema "Belima", Dora Ljubarskaja i Dora Evlinskaja bile su ista osoba.
Drugarica Dora je sprovodila sofisticiranu torturu nad zatvorenicima, uključujući "buržujske rukavice", odnosno skidanje kože i noktiju sa ruku. Dora je koristila i niz drugih metoda, a agoniju mučenja neretko je završavala metkom u glavu žrtve.
Kad je uhapšena i pogubljena u januaru 1920, novine su objavile tu informaciju, a boljševici su postavili memorijalnu ploču na mestu njene smrti.
Kurir.rs/Warhistoryonline.com
Foto: Printscreen War History Online
"PONOSAN NA ČINJENICU DA U PREMIJERU ORBANU IMAMO ISKRENOG PRIJATELJA" Predsednik Vučić se oglasio iz Budimpešte posle sastanka s mađarskim premijerom (foto)