Revolucionarna nova studija pokušala je da napravi model ponašanja plaćenih ubica meksičkih narko-mafijaških organizacija i pruži uvid u njihovu psihu.

"Jedna od najšokantnijih stvari koje sam čuo kada sam prvi put razgovarao s aktivnim članom jednog narko-kartela u Meksiku bilo je koliko voli svoj posao", piše znovinar Džeremi Krajt.

profimedia0310903796.jpg
Foto: Profimedia

Gotovo svi komandanti paravojnih organizacija u Meksiku, koji ubijaju po narudžbini meksičkih narko-kartela, rekli su mu da iskreno uživaju u onome što rade, piše on za Dejli bist.

U poslednjih pet godina, stopa ubistava u Meksiku porasla je za skoro 30 odsto, pa je 2017. počinjeno 25.316 ubistava, najviše od početka rata protiv narko-kartela u Meksiku.

Taktike ubijanja postaju sve surovije. Kako dolazi do toga da obični ljudi razviju zavisnost od odsecanja glave, polivanja kiselinom i kanibalizma?ž

Ovim pitanjem pozabavila se dr Arselija Ruiz Vakses, psiholog Univerziteta Gvanahuata, u novoj studiji. Ona nudi odgovore na pitanja o poreklu, motivima i modelima ponašanja operativaca kartela. Izveštaj pod nazivom "Rendgen meksičkog sikarija" (X-Ray of a Mexican Sicario) nastao je posle niza intervjua koje je obavila u Kaznenoj ustanovi u Akapulku, u Gereru, najnasilnijoj meksičkoj saveznoj državi (uzgred budi rečeno, sedište Kartela "Akapulko" zapravo se nalazi u zatvoru, pri čemu komandanti izdaju naređenja iz svojih ćelija.

Dolaze sa margina društva

Ruiz je identifikovala četiri glavne karakteristike ubica i kako postaju sikariji.

Obično su iz seoskih područja koje je meksička država zanemarila. Odrastaju bez infrakstrukture i bilo kakve šanse da nešto postignu u životu, pa se okreću kriminalu da bi pobegli do siromaštva. Obično počinju tako što gaje drogu (kanabis, opijum), ili rade za kartele kao uterivači dugova. Kasnije prate članove višeg ranga u akcijama iznude i egzekucijama, kako bi "postali imuni i obučili se za prvo ubistvo", piše Ruiz.

Asocijalni su

Ova osobina obično je posledica života u okruženju gde je kriminalno ponašanje deo svakodnevice, u penaseljenim, duboko siromašnim četvrtima.

U takvim uslovima, kriminal postaje veoma privlačan za mnoge mlade ljude.

Tokom odrastanja "obično ih rođaci i prijatelji, već ogrezli u kriminal, podstiču da se uključe", piše Ruiz. Oni traže izlaz u radu kao doušnici, sitni kradljivci, dileri droge - sve ovo im nudi dvostruko ili trostruko veću zaradu nego što bi zaradili baveći se zakonitim poslovima.

Oni se priključuju bandama već od desete godine života, a kada se pridruže većim, bolje povezanim i unosnijim kartelima, postaju sve radikalniji. Osobine koje ispoljavaju su "nizak prag tolerancije na frustraciju", "impulsivnost, hedonizam, bezobzirnost, kao i potraga za neodložnim zadovoljenjem", navodi se u izveštaju.

Psihopate ili sadisti

Najopasnija kategorija sikaroja je i najmalobrojnija. Marginalci i asocijalne ličnosti čine 85 odsto zatvorenika obuhvaćenih "X-Ray" studijom. Psihopaste i sadisti preostalih 15 odsto. Za razliku od prve dve kategorije, koje potiču iz nižih ekonomskih slojeva meksičkog društva, oni su često iz srednje ili više klase.

profimedia0310903398.jpg
Foto: Profimedia

Ubice psihopate odlikuju "emocionalna hladnoća, potpuno odsustvo kajanja, surovost i nedostatak empatije". Ove osobine prate i značajne "kognitivne sposobnosti u domenu analize i rukovođenja", zbog čega su ti pojedinci "veoma opasni".

Ovaj tip ubica sposoban je da likvidira "decu, porodice, bilo koga, bez i najmanjeg osećanja krivice", kaže Ruiz.

Razlika između psihopate i sadiste je u tome što psihopata uglavnom ubija zbog novca, a sadista iz čistog zadovoljstva.

Plaćene "Hanibale Lektore" motiviše želja da ubijaju primenom "sadističkih metoda, kako bi žrtvi naneli najveće moguće patnje", zato što uživaju u tom procesu. To ide čak dotle da "oživljavaju žrtve kako bi produžili njihovu agoniju - dodaje Ruiz.

Kurir.rs/ Thedailybeast.com

Foto: Profimedia