Kako bi zaobišle sankcije koje su SAD nametnule Teheranu, Evropska unija, Kina, Rusija i Iran su počele da rade na posebnim merama.

SAD žele da Irance prisile da pregovaraju o novom nuklearnom sporazumu nakon što su odbacile sporazum iz 2015. godine. Evropske diplomate se nadaju da će predloženim merama, nazvanim "vozilo za specijalne namere" (SPV) uspeti da ubede Iran da ostane u nuklearnom sporazumu u nadi da će spasti svoju ekonomiju, navodi Gardijan.

Govoreći na marginama Generalne skupštine UN-a u Njujorku, šefica EU za spoljne poslove Federika Mogerini izjavila je da je SPV dizajniran da olakša plaćanja vezana za iranski izvoz - uključujući naftu - i uvoz, sve dok firme legitimno posluju po zakonima EU. Cilj je da SPV bude dostupan ne samo preduzećima EU već i drugim, dodala je ona.

Preostali potpisnici iranskog nuklearnog sporazuma - Francuska, Nemačka, Britanija, Rusija i Kina su u zajedničkom saopštenju u ponedeljak navele da rade na mehanizmu sa ciljem "pomaganja ekonomskih operatera koji se bave legitimnim poslovanjem sa Iranom", preneo je CNBC.

U svom obraćanju generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, iranski predsednik Hasan Rohani naglasio je nastavak posvećenosti Teherana sporazumu i optužio SAD da teraju druge zemlje da krše nuklearni sporazum.

"Suočavanje sa multilateralizmom nije znak snage. Umesto toga, to je simptom slabosti intelekta. To pokazuje nesposobnost u razumevanju složenog i međusobno povezanog sveta ", rekao je Rohani.

Državni sekretar američkog predsednika Donalda Tramp Majkl Pompeo rekao je da je "uznemiren i zaista duboko razočaran" planom EU. "Ovo je jedna od najneproduktivnijih mera koje se mogu zamisliti za regionalni i globalni mir i sigurnost", rekao je Pompeo.

Verzije SPV koje predlažu tink-tenkovi EU sugerišu da te mere mogu da se iskoriste kako bi se zaobišle američke sankcije. U tom slučaju bi bio uspostavljen posrednik koga bi finansirale evropske zemlje i koji bi sprovodio dogovore sa kompanijama zainteresovanim za transakcije sa Iranom i iranskim kompanijama.

Te transakcije ne bi bile transparentne Americi i u njima bi se koristili evri i funte, a ne dolari. Predlog mere je usledio nakon što su EU u avgustu usvojile mere koje teoretiski čine kompanije EU imunim na američke sankcije. Evropska komisija je izjavila da će, uprkos američkim sankcijama, evropske kompanije nastaviti pravni posao u Iranu pod zaštitom od Brisela.

"Očuvanje nuklearnog sporazuma sa Iranom je pitanje poštovanja međunarodnih sporazuma i pitanje međunarodne bezbednosti i duboko žalimo zbog ponovnog nametanja sankcija Iranu od strane SAD, nakon povlačenja iz sporazuma", poručili su tada iz Brisela. Nekadašnji saradnik Baraka Obame Ričard Nefju je izrazio skepsu povodom najave novih mera, rekavši da će evropske kompanije ipak morati da budu svesne rizika da će ih SAD sankcionisati.

On je sugerisao i da bi američke sankcije mogle da se primene i na robu kojom se trguje kao i na novac kojim bi se finansirale te transakcije. Prema njegovom mišljenju, malo firmi bi preuzele takav rizik, osim onih čiji prihod uveliko zavisi od Irana. Pretpostavka je da će mnoge zemlje poput Indije i Rusije nastaviti da trguju sa Iranom i izazivaju SAD da pokušaju da im nametnu sankcije, čime ukazuju na to da SAD, razbijajanjem sporazuma krše Rezolucije UN.

Kurir.rs/Gardijan

Foto: EPA/Reuters/AP