KLIMATSKE PROMENE TREBALO BI SVE DA ZABRINU: Ako se dogodi najcrnji scenario, čitava ostrva će nestati, a ovi gradovi će prvi potonuti

Cena globalnog zagrevanja biće velika i skupa za ceo svet, međutim, čak i u takvoj situaciji postojaće gubitnici i pobednici.

Odgovor je u Zemljinoj prošlosti

Zemlja je započela svoje postojanje kao vatrena lopta i od tada se hladi. Naime, u središtu Zemlje je čvrsto jezgro od metala i gvožđa na temperaturi od približno 5.000 stepeni. Međutim, jezgro je okruženo okeanom od oko 2.000 km istopljenog metala, najviše gvožđa i nikla, a oko toga se nalazi sloj stena (omotač jezgra) koji ima između 500 i 900 stepeni.

Na tim temperaturama stene su u čvrstom stanju tokom kraćih vremenskih razdoblja (sekundi, sati i dani), ali poput tečnosti u dužem periodu (meseci i godine), tako da kamen teče, iako nije otopljen. Na vrhu omotača je relativno tanki sloj hladnih stena koji je debeo između 30 i 100 km i sadrži sve planine, šume, reke, more, kontinente – naš svet.

Grenland i Antarktik

Naime, kako taj tanki sloj pluta na omotaču, povećanjem težine, kilometri leda na vrhu tonu dublje u omotač. Upravo to je ono što se dogodilo s kopnima Antarktika i Grenlanda koja su prekrivena sa 2 km do 3 km debelog leda.

To znači da ako bi globalno zagrevanje uzrokovalo topljenje leda, sam nivo mora i okeana bi porastao za više od 50 metara, svi obalski gradovi bi bili potopljeni, a oni preživeli bi bili prisiljeni da beže na viša područja. Ako se led koji pokriva Antartik otopi, oslobađanje težine će odvojiti stene koje plutaju na omotaču, tako da će se podići. To se zove postglacijalni oporavak. Slična je situacija i s Grenlandom. Naime, kora ispod njega se smanjuje za 3 miliona trilona litara vode, a kada se to dogodi tada će se podići delovi severno-američke tektonske ploče.

Opasnost za buduće generacije

Ako nivo kontinenata bude veći od nivoa mora, onda su manje opasnosti od velikih poplava. Upravo je to važno za razvijanje scenarija za buduće generacije jer će se jedna od tih mogućnosti dogoditi posebno kada se pojača globalno zagrevanje.

Od početka 20. veka globalni prosečni nivo mora porastao je 20 cm. To se dogodilo i zbog vode koja se termički širi jer su okeani topliji, dok je deo ovog povećanja posledica topljenja lednika s Grenlanda i Antarktika. Porast nivoa mora utiče na sve zemlje koje imaju obalnu liniju, od malih pacifičkih ostrva koja će nestati, Bangladeša kome povećanje nivoa vode za metar znači potapanje čak jedne petine teritorija i raseljavanje čak 30 miliona stanovnika. Međutim, iako će podizanje nivoa vode uticati na sve, postglacijalni oporavak uticaće samo na obale povezane s delovima Zemljine kore prema kojima gravitiraju tektonske ploče Grenlanda i Antartika.

Predviđanja

U ovom trenutku, nauka smatra da ako led pređe na severnu hemisferu, tada bi Grenland mogao da odskoči više od prosečnog nivoa mora, kao i delovi Severne Amerike, pa bi nivo mora u početku mogao da se smanji. Ako se dogodi suprotno, a led Antarktika i Grenlanda se otopi, tada će se prvo podići južne tektonske ploče zbog čega će se cela istočna obala Severne Amerika naći pod vodom.

U ovom trenutku velike su nepoznanice šta će se dogoditi. Iako u ovom trenutku političari nisu najzainteresovaiji za tu temu, sama činjenica kako će neke zemlje biti gubitnice, a neke pobednice globalnog zagrevanja mogle bi da utiču na njih. Naime, zemlje poput Rusije biće manje pogođene rastom nivoa mora i mogu da imaju koristi od umerenijih klimatskih promena, dok će SAD-e biti pod jačim uticajem suša, pa će njena istočna obala biti ugrožena zbog topljenja leda na Antartiku.

Novi sukobi

Kako će led nastaviti da se topi, vrlo brzo će postati jasno koje zemlje imaju veći podsticaj za ublažavanje klimatskih promena. A upravo promene u geopolitici će podstaći nove podele i sukobe.

Kurir.rs/Gardijan
Foto: Reuters