VODENI ČERNOBILJ UGROZIO 5 MILIONA LJUDI: Pitanje je vremena kada će NAJVEĆA PRIRODNA BRANA popustiti, vlasti ne čine ništa da to spreče (VIDEO)

Jednom kada se brana uruši, što je samo pitanje vremena, lako bi mogla da postane najgora katastrofa u istoriji. Uništiće živote pet miliona ljudi, a i ta procena je prilično suzdržana.

Samo je pitanje vremena kada će se brana urušiti. Najverojatniji okidač bio bi potres. Poput zemljotresa koji je stvorio branu, podrhtavanje tla bi ponovo pokrenulo veliki odron koji bi pokrio obližnja sela. Ali on bi bio tek manji problem. Puno veći problem bio bi visoki vodeni talask koji bi se protutnjao nizvodno. Pre 20 godina napravljena je analiza kako bi poplava pogodila pet miliona ljudi, i to ne samo u Tadžikistanu nego i u Avganistanu, Uzbekistanu i Turkmenistanu.

Ali od te analize je prošlo 20 godina, a sudeći prema popisu stanovništva, populacija na rizičnom području se povećala višestruko. U najpogubnijoj zabeleženoj poplavi, u Kini 1931., poginulo je četiri milioa ljudi.

U prilično problematičnom regionu ne strahuje se samo od potresa nego i od terorista koji bi mogli da miniraju branu. Pritom čak nije potrebno da branu potpuno sruše, odnosno da procuri – strateški postavljen eksploziv bio sasvim dovoljan da pokrene odron i lavine koja će uništiti “samo” okolna sela.

Fajzmamad Davlatbekov iz Pamira koji već godinama piše o jezeru Sarez i ovoj brani za Envajromental Džastis Atlas ističe kako nisu ugroženi samo ljudski životi nego čitav ekosistem. "Prilično je verovatno da bi kolaps brane izazvao i veliko zagađenje okoline” piše, dodajući da bi posledice ove eko-katastrofe osetile i susedne zemlje.

I Ričard Stoun, naučni urednik u Tangled Bank studiju, zainteresovao se za jezero Sarez pre 10-ak godina. “Kada sam počeo da istražujem, shvatio sam kako je to velika neispričana priča centralne Azije. Čak i danas, to jezero je tempirana bomba”, ističe on.

U vreme dok je Tadžikistan bio deo Sovjetskog saveza, postojao je sistem upozoravanja, alije bio tako koncipiran da se obaveštavaju Moskva i glavni grad Tadžikistana, Dušanbe. Ali i taj sistem je propao zajedno sa Sovjetima.

Novi program, kojim se pokušavaju da smanje posledice katastrofe, pokrenula je Svetska Banka 2000., ali i on se svodio uglavnom na rano uzbunjivanje okolnog stanovništva. Agencija UN FAO je zaključila kako bi neka opsežnija i konkretnija inženjerska rešenja bila teško izvodiva obzirom na to da je jezero prilično zabačeno i do njega vode samo dva puta koja su zbog vremenskih uslova veći deo godine neprohodni.

Neki stručnjaci su sugerisali Tadžikistanu da iskipa tunel kojim bi kontrolisano ispustili deo vode i tako smanjili rizik od rušenja brane i posledice katastrofe, ali to je skupo pa vlada te zemlje uglavnom ne radi ništa i tvrdi, potpomognuta lokalnim naučnicima, da rizik zapravo i ne postoji.

Štaviše, jezero Sarez vide kao sjajnu ekonomsku priliku. Prošli mesec tadžikistanski predsednik Emomali Rahmon prvi put od 1992., kada je postavljen na čelo države, posetio Uzbekistan, između ostalog i da bi razgovarao sa loklanim vlastima kako da iskoriste vodu iz jezera za piće.

Novinar i analitičar Davlatbekov ističe kako bi se time rešila dva problema – s jedne strane Tadžikistan bi dobio toliko potreban novac, a iskorištavanje vode bi smanjilo nivo jezera. Ali pitanje je kada će se to ostvariti ( i ako), i koliko će vode zaista iscrpiti. A brana može da popusti već sutra.

Kurir.rs/net.hr

Foto: YT Screenshot