REŠENA SUDBINA ANGELE MERKEL: Da preživi, čelična kancelarka do kraja godine mora da dobije OVE ČETIRI BITKE (VIDEO)

Podmladak Demohrišćana, izbori u Bavarskoj, CSU, kongres u decembru. To su samo neka od bojnih polja za Angelu Merkel, a osnovno pitanje koje se postavlja glasi: kolika je još moć kancelarke?

Merkelova zna da postupa sa kritikama na svoj račun. Još od 2005. je prati primedba da nije dorasla zadacima na najvišoj funkciji. Tokom narednih godina, CDU je gubila na važnim pokrajinskim izborima, a i na saveznim je imala samo prosečne rezultate. I pored toga, Merkelova, međutim, nije dozvolila da je oteraju s vlasti. U mnogim slučajevima je jednostavno čekala da gužva prođe. Na to ovih dana mnogi podsećaju u Berlinu, piše Dojče vele.

Svi znaju da svemu jednom dođe kraj. Pitanje je samo: kada? Merkelova kaže da je izabrana za ovaj mandat a on traje do 2021. godine. No, većina posmatrača smatra da će ona pristati da preda vlast nekom drugom, lepo regulisanim prelazom, i to možda već na pola mandata. Naposletku, važna je i njena zaostavština. Krize koje potresaju aktuelnu vladajuću koaliciju mnogima daju povoda za spekulacije da ona neće dugo izdržati. A kritike su sve glasnije.

Merkelova nema nikakvog harizmatičnog naslednika koji bi iza sebe mogao da okupi kritičare. "Ako Merkelova ne izdrži dugo, Demohrišćani će imati veliki problem", smatra politolog Volfgang Merkel, koji nije u srodstvu s kancelarkom. "Nema ubedljive ličnosti koja bi mogla da je nasledi" - ali i pored toga prete nemiri. Jer, već sledećeg vikenda bi mogao da se digne orkan koji će i nju da uskovitla.

U Bavarskoj, gde već decenijama vlada CSU kao sestrinska stranka CDU, najavljuje se istorijski poraz - jer ta stranka uvek ima apsolutnu većinu, a trenutno u anketama ima samo oko 35 odsto glasova. To mnogi tumače kao posledicu konflikata unutar vlade, na primer, onog oko bivše šefa Službe za zaštitu ustavnog poretka Hans-Georga Masena. Otkako se prašina oko njega slegla, vlada neka vrsta dogovornog mira - niko ne želi da doliva ulje na vatru. Demoskopi kažu da su mnogi birači još neodlučni. U Nemačkoj, i posebno u CDU, važi ideal jedinstva. Politički sporovi u sopstvenim redovima se smatraju kontraproduktivnim.

Ali, politički nemir je tu i više se ne može odagnati. Klasične narodne stranke, CDU/CSU i SPD, smanjuju se. Zato su levoliberalni Zeleni i desničarska AfD osvojili nove birače. Obe stranke u anketama poslednjih nedelja dobijaju nešto više od 15 odsto. Neki politolozi poput Vernera Pacelta smatraju da će te dve stranke duže vremena biti jake. I zbog toga bi novi izbori bili vrlo riskantan poduhvat za CDU/CSU.

Era Angele Merkel prolazi - to se ovih dana vidi i po izjavama političara CDU kao što je Norbert Retgen. On je pre nekoliko godina smatran mogućim naslednikom Angele Merkel. Potiče iz Severne Rajne-Vestfalije i u jednom intervjuu za Špigel je izneo i zahtev da se u stranci sprovedu strateške i personalne promene.

Iz iste savezne pokrajine drugi poznati kritičari Merkelove kao što su Jens Špan, trenutno ministar zdravlja, te Karsten Lineman, 41-godišnji predsednik privrednog udruženja CDU/CSU. I novi šef poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu Ralf Brinkhaus je iz Severne Rajne-Vestfalije. On je na tu funkciju došao nakon što je, na iznenađenje mnogih, sa nje na internim izborima potisnuo dugogodišnjeg odanog sledbenika Angele Merkel Folkera Kaudera.

Merkelova ipak ima jaku zaleđinu u okviru CDU. Pregurala je izbore u Bavarskoj i Hesenu, a sada je čeka sledeći politički izazov. Na kongresu stranke u decembru je na dnevnom redu i izbor novog predsedništva stranke. To je tako svake dve godine - i Merkelova hoće ponovo da se kandiduje. Ali, sada ima i troje protivkandidata. Doduše, reč je o nepoznatim političarima. Vodeće ličnosti CDU, među kojima i pomenuti Brinkhaus, ali i predsednik Bundestaga Volfgang Šojble, već su najavili da će glasati za Merkelovu.

Kurir.rs/DW

Foto: EPA