Čuvari koji rade u Diznilendu u Orlandu i Anhajmu, upotrebljavaju posebne šifre kako bi najavili šta je potrebno da se uradi, a da to ne prepoznaju posetioci.

Kada zatraže čišćenje "Kod V" to znači da je potrebno da se očisti kada neko povrati, a kada neko kaže "Kod U" znači da je reč o urinu. Ali ni jedan kod nije toliko tajan koliko onaj "HEPA čišćenje" koji se može čuti u Dizni Svetu i Diznilendu. To je zapravo alarm koji znači da je još jedan gost razbacao kremirane ostatke svoje voljene osobe po parku, a HEPA je naziv za usisavač koji je potreban da bi se to očistilo.

Čuvari kažu kako se tako nešto događa najmanje jednom mesečno.

"Bilo ko, ko je poznavao moju majku znao je da je Diznilend njeno srećno mesto", rekla je Džodi Džekson Vels, koja je 2009. godine u park prokrijumčarila majčin pepeo. Unutra je pored majčine omiljene lokacije, prosula njen pepeo, na mestu na kom je ona uvek volela da bude i koje je zasmejavalo. Kasnije tog istog dana kad je u potpunosti svladala tuga, Vels je preskočila ogradu koja okružuje Pepeljugin dvorac, pretrčala preko travnjaka i bacila još pepela.

"Imala sam šaku pepela i skakala kao da sam igrašica", rekla je ona. Trenutni i bivši čuvari reći će kako je pronalazak i čišćenje pepela onaj tajni deo njihovog posla na mestu kojeg nazivaju najsrećnijim na svetu. Njima je to grozan posao, dok je ožalošćenima gotovo katarzično iskustvo. Poslednje počivalište na novoj lokaciji želja je pravih i velikih obožavalaca ovog sveta iz mašte. Pepeo će prosuti u cvećnjacima, u grmovima i na travnjaku Čarobnog Kraljevstva, ispred ulaznih vrata parka, i tokom vatrometa, u blizini Pirata s Kariba, i slona Damba, piše Volstrit žurnal.

Najčešće će to uraditi, kako kažu čuvari i oni koji tamo rade, u Ukletoj palati, 49-godišnjoj i jezivoj atrakciji prepunoj strašnih duhova. "Ta Ukleta palata najverovatnije ima toliko ljudskog pepela da to više nije ni smešno", rekao je jedan čuvar. Portparolka Diznija je rekla "kako je takvo ponašanje najstrože zabranjeno, a posetioci koji tako nešto pokušaju da urade biće ispraćeni iz parka".

Učiniće sve kako bi morbidnost isključili iz svog veselog parka, a kada je Volt Dizni Svet počeo sa instalacijom personalizovanih komemorativnih cigli 1994. godine kompanija je zabranila upotrebu reči "U sećanje na", iz straha da bi time svoje goste mogli da podsete na smrt.

Glumac Aleks Peron je opisao je svoje emocije koje su ga savladale kada je prošle godine u zabavni park odneo pepeo svoje majke Sendi Peron. Ubrzo nakon što je deo pepela prosuo po cvećnjaku Čarobnog Kraljevstva, otišao je do poznatog dela kog zovu It’s a Small World (To je mali svet). "I dalje sam plakao. Pesma je svirala svo vreme i bilo je sve prepuno tih malenih likova. Pomislio sam kako je ovo čudno", rekao je.

Osim za poslednje počivalište, obožavaoci će ovaj park odabrati kako bi nekoga zaprosili, venčali se ili proslavili rođendane. Stoga i ne čudi kako bi na ovako veselom mestu neki poželeli da provedu i svoju večnost. Vešti krijumčari pepela kažu da je to lak posao, prokrijumčariti pepeo kroz ulaz, posebno ako ga maskiraju u flaše za lekove i delove kozmetičkih proizvoda. Ostali će ga sakriti na dnu torbe u kesice.

Kada se pepeo pronađe na tlu, zaposleni će obavestiti goste da se taj deo mora da zatvori zbog "tehničkih problema". Odmah nakon toga, dok zaposleni mirno ispraćaju goste sa lokacije, menadžer kreće u potragu za tačnom lokacijom i ostacima posude u kojoj se nalazio pepeo, a ubrzo stižu čuvari sa svojim ultra jakim usisavačima. Jedna se bivša radnica priseća kako su ona i ostali dospeli u nevolju kada su izmislili svoj kod za takvo čišćenje pepela "Kod Baka". A bilo je i slučajeva lažnih uzbuna, poput onog sa prospanjem praška za pecivo.

Portparol policije u Anhejmu, Deron Vajat kaže kako je prosipanje pepela bez dozvole prekršaj i da su službenici "izlazili na teren zbog takvih slučajeva" u Diznilend, ali ne sećaju se da je bilo hapšenja. Događa se često i da puno prosutog pepela prođene neprimećeno i da ga zaposleni nikada ne pronađu.

Spomenuti 'krijumčari pepela' veruju kako su prošli neprimećeno. 41-godišnja Šenon Himbruk, državna službenica iz Kanzas Sitija, svakog leta u Dizni Svetu putovala je sa svojim ocem, radnikom u fabrici plastike u Indijani. "Tamo on nije bio moj stari umorni otac, već jedan veseli čovek koji je hteo da sve isproba, i da se vozi svuda", priseća se ona.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Profimedia