IMA 3 ŽENE, 11 SINOVA I 13 ĆERKI! KUPUJE SVE ŠTO POŽELI: Evo ko je šeik koga su pokrali srpski PINK PANTERI! (FOTO, VIDEO)
Šta je bilo izloženo na izložbi “Blaga mogula i maharadža” u Duždevoj palati u Veneciji s koje su ukradeni neki od eksponata, a osobe osumnjičene za tu krađu uhapšene ovih dana u Hrvatskoj? Izložba je trajala od 3. septembra 2017. do 3. januara 2018. a reč je o nakitu i drugim vrednim indijskim artefaktima iz privatne kolekcije katarskog šeika Hamada bin Abdulaha al-Tanija.
Bilo je izloženo više od 270 predmeta indijskih zlatara izrađenih u razdoblju od 15. do 20. veka. Reč je o kolekciji Al-Tani, koja je prethodno bila izložena u Londonu u Viktorija i Albert muzeju, pa u Parizu u "Grand Palasu". Hamad bin Abdulah al-Tani, koji je vladao Katarom od 1995. do 2013., kada je abdicirao u korist svoga sina Tamina, počeo je da skuplja kolekciju 2010. Ta kolekcija dragulja, nakita, dragog kamenja, zlata... zapravo je put kroz veliko umeće indijskih zlatara tokom pet vekova. Tu su blaga od potomaka Džingis kana i Timura do velikih maharadža, koji su naručivali nakit i od poznatih evropskih kuća. Indija je bila bogata dragim kamenjem pa je posedovanje dragulja tradicija naroda Potkontinenta.
Kada su Moguli u 16. veku preuzeli vlast u Indiji, zlatarski zanat se razvio u pravu umetnost. Svaki dragulj ima svoje značenje. U narodnoj kulturi se smatra da predstavljaju status, kastu, poreklo i stanje osobe koja ga nosi. Izložba je viševekovni put kroz indijsku zlatarsku i društvenu istoriju, od osnivanja Mogulskog Carstva 1526, kada je Babur, potomak Džingis kana, osvojio Delhi i proglasio se prvim mogulskim carem islamske dinastije, preko država maharadža i britanskog kolonijalizma, do dragulja kuće Kartije. Kaže se kako je Hamad bin Abdulah al-Tani postao veliki obožavalac indijskog nakita nakon što je 2009. u Londonu razgledao izložbu dragulja indijskih prinčeva.
Nikada nije bio u Indiji, ali s bogatstvom koje poseduje mogao je da priušti sopstvenu kolekciju. U pet godina stvorio je kolekciju s oko 400 predmeta, od carskih noževa do ukrasa za turbane. Iz te kolekcije izdvojeno je oko 270 predmeta koji su bili najpre izloženi u Londonu, pa u Parizu i u Veneciji. No, Hamad bin Abdulah al-Tani (66), koji sa svojom jahtom, jednom od najvećih na svetu, putuje i Jadranom, te je dobio i visoko hrvatsko odlikovanje (inače je odlikovan u više od 50 zemalja sveta), nije samo kolekcionar dragulja već novac ulaže u kompanije, sportska društva itd.
Preuzeo je vlast u Kataru državnim udarom bez krvi 1995. Svrgnuo je svog oca Kalifu bin Hamada al-Tanija. Naime, dok je Kalifa bin Hamad al-Tani bio u Ženevi, Hamad bin Abdulah al-Tani preuzeo je vlast. Njegov otac je zatim živeo u egzilu u Francuskoj i Abu Dabiju, a 2004. se vratio u Katar. Hamad je i zamrznuo račune svoga oca u inostranstvu kako bi mu onemogućio organizovanje protivudara. Naime, 1996. Kalifa je uz pomoć tadašnjeg ministra ekonomije pokušao da se vratii na vlast, ali nije uspeo. U tom pokušaju protivudara bili su uključeni i moćnici iz Saudijske Arabije, UAE, Bahreina i Egipta.
Hamad ima tri žene i 24 dece, od kojih 11 sinova i 13 ćerki. Prva žena mu je šeika Marijam bint Muhamed al-Tani, ćerka bratanca iz prvog kolena šeika Muhameda bin Hamada bin Abdulaha al-Tanija, s kojom ima dva sina i šest ćerki. Druga mu je žena Mozah bint Naser Al-Misned, s kojom ima pet sinova i dve ćerke. Treća žena je šeika Nora bint Kalid al-Tani, s kojom ima četiri sina i pet ćerki. Abdicirao je 2013. kako bi ga nasledio sin Tamin, kog mu je rodila druga žena.
Čim je došao na vlast, Hamad bint Abdulah al-Tani je 1996. sa 150 mililiona dolara finansirao osnivanje televizije Al Džazire, koja je postala najveći izvor informacija na arapskom jeziku. TV Al Džazira, koju od 2004. Hamad finansira s 30 miliona dolara godišnje, ipak se smatra nezavisnom.
Godine 1997. Katar je postao druga država u Persijskom zalivu u kojoj i žene imaju pravo glasa. Tokom 18-godišnje vladavine Katarom, ta je država postala prva na svetu po dohotku po stanovniku, koji iznosi 86.440 dolara godišnje. Mnogi sportski i diplomatski susreti održani su u Kataru, među kojima Azijske igre 2006. konferencija UN o klimatskim promenama 2012. itd. a 2022. će se u sedam gradova te države održati 22. Svetsko prvenstvo u fudbalu. Biće to poslednje fudbalsko prvenstvo s 32 reprezentacije, jer će 2026. biti 48 reprezentacija. Hamad, čije se bogatstvo procenjuje na 2,4 milijarde dolara, uložio je u kompanije, banke, projekte, fudbalske klubove širom sveta. Finansirao je Arapsko proleće, pobune u Libiji i Siriji. U oktobru 2012. Hamad je obišao Gazu i obećao 400 miliona dolara humanitarne pomoći terorističkoj palestinskoj organizaciji Hamas za infrastrukturu i bolnice.
Bez obzira na tu povezanost s Hamasom, Katar ima dobre odnose i s Izraelom. Hamad se susreo 25. septembra 2007. s tadašnjom izraelskom ministarkom spoljnih poslova Cipi Livni u Njujorku. Bio je to prvi pokušaj jednog lidera iz država Persijskog zaliva da otvori dijalog s Izraelom. Ipak, Katar je prekinuo odnose s Izraelom 2009. u vreme rata u Gazi. Ne želi ni da Jerusalim bude glavni grad Izraela. Hamad je bio ključni za pregovore o prekidu vatre u Libanu 2006. te je učestvovao u finansiranju zemlje porušene u sukobima. U 2012. dao je dve baze američkim snagama za operacije u Siriji. Darovao je 100 miliona dolara pomoći Nju Orleansu nakon uragana Katrina, koji je 2005. pogodio taj američki grad.
Šeik Hamad bin Abdulah a-Tani uz sebe je sve vreme imao telohranitelja koji mu je pomagao u hodanju i nosio mu štap. Naime, Hamad već nekoliko godina nije dobrog zdravlja. U decembru 2015. otišao je u Cirih na lečenje nakon što je povredio nogu na letovanju na planini Atlas u Maroku. No, navodno je povredio nogu upravo zato što nije dobrog zdravlja. Ima onih koji smatraju da je 2013. prepustio vlast sinu Tamimu upravo zbog toga. Tada je kazao kako je stiglo vreme da “nova generacija otvori novu stranicu u istoriji nacije".
Kurir.rs/ Vecernji.hr
Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore