UDARAC NA IMPERIJU: Evropskoj uniji i Kini je sve više MUKA od AMERIČKE FINANSIJSKE NADMOĆI

Poslednje sankcije koje su SAD nametnule Iranu najoštrije su do sada i više nego ikad demonstriraju američku politiku postavljanja globalnih pravila igre - pre svega u sferi finansija.

Kada je američki predsednik Donald Tramp u manju najavio da će ponovo nametnuti sankcije Iranu pošto su SAD izašle iz nuklearnog sporazuma, efekat je bio momentalan. Brojne kompanije su odmah počele da se pridržavaju američkih sankcija, nezavisno od stava njihovih vlada prema Teheranu. Čak iako je EU ovog leta proglasila nezakonitim da kompanije država članica pridržavaju američkih sankcija, brojne firme su se već udaljile od Irana.

Zemlje koje ne prate američka pravila plaćaju visoku cenu. Američki dolar podmazuje točkove globalne trgovine i kompanije ne žele da rizikuju da ostanu bez pristupa svetskom tržištu. Francuski energetski gigant "Total" je to jasno pokazao kada je odlučio da prestane da posluje u Iranu, zato što ima neraskidive veze s američkim bankama i investitorima - američke banke pokrivaju 90 odsto finansiranja te kompanije, a 30 odsto deonica poseduju američki investitori..

Neke zemlje, nemoćne da se suprotstave američkim sankcijama, zalažu se za strukturalne promene. Na čelu tog pokreta je EU. Prati je Kina, a Japan, Južna Koreja i Indija pažljivo posmatraju. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker tvrdi da bi evro trebalo da postane globalna rezervna valuta, kako bi se smanjila finansijska zavisnost od Sjedinjenih Država. Pored toga, EU se zalaže za specijalni sistem koji će ponuditi Iranu nove ekonmske mogućnosti i zadržati ga u nuklearnom sporazumu.

Ovo nije prvi put da Evropa i Kina pokušavaju da se udalje od finansijskog sistema kojim dominiraju SAD. U toku svetske finansijske krize pre jedne decenije, vrh Francuske, predvođen tadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem, tražio je od kineske centralne banke da se formira sistem koji bi zaobišao Ameriku. Kako je poentirao istoričar Adam Tuz, dogodilo se upravo suprotno i SAD su učvrstile svoju centralnu ulogu.

Ali, danas postoje trendovi o kojima se manje priča, a koji polako umanjuju američki pritisak na globalnom finansijskom sitemu, mada ne onako kako bi to EU htela. Na primer, vlasti grada Londona su se posle finansijske krize uveliko okrenule Pekingu i pomogle Kinezima da prošire svoj finansijski doseg.

London se takođe okrenuo i Moskvi i, kako je rekao jedan stručnjak, "prostro crveni tepih" ruskim tajkunima i njihovom novcu. Ta činjenica predstavlja veliku glavobolju za američku policiju sankcija protiv Rusije jer su se britanske vlasti suprotstavile merama koje bi prisilile Ruse da prekinu poslovanja u Britaniji.

Nije tajna da Kina i Rusija aktivno gledaju da iskoriste rastući razdor između Londona i Vašingtona.

Peking je već pokazao da će u određenoj meri ignorisati američke sankcije i da će nastaviti da uvozi iransku naftu.

Tranatlantske podele dalje slabe pesnicu američkih sankcija i finansijsku moć. Nedavno je italijanska vladajuća koalicija pokrenula pitanje ukidanja sankcija protiv Rusije, i nije jedina. Britanija je u jeku Bregzita i tražni nove partnere. Stoga bi finansijski aranžmani poput onih koje imaju Britanija i Kina na kraju moći da poremete američku centralnu ulogu u globalnom finansijskom sistemu.

Kurir.rs/Foreign policy

Foto: AP