KINA PREOTIMA AMERIČKOG SAVEZNIKA: U igri su visoki ulozi, ali stižu upozorenja da Peking hoće da ih NASANKA!

Predstojeća poseta kineskog predsednika Sija Đipinga Filipinima, prva od kada je postao lider jedne od strateški najznačajnijih država jugoistočne Azije, dogodiće se u prilično kritičnom momentu.

Posle više od dve godine strateškog flertovanja, Manila želi da ubere plodove zbližavanja s Pekingom. Na prvi pogled, poseta kineskog predsednika predstavlja apoteozu neizbežnog marša prema “zlatnoj eri” filipinsko-kineskih odnosa, a geopolitički ulozi su visoki.

Skoro ceo vek Filipini su imali ulogu kamena-temeljca poretka u regionu koji je diktirala Amerika. Tokom Hladnog rata, na Filipinima su bili smeštene najveće američke prekomorske baze u Klarku i Subiku, a tokom ratova u Vijetnamu i na Korejskom poluostrvu pružali su važnu logističku podršku. Posle 2003. Filipini su smatrani velikim saveznikom Sjedinjenih Država koji ne pripada NATO i doprinosili su globalnom ratu protiv terorizma u tropskim džunglama Jugoistočne Azije.

Sada se Kini pruža istorijska šansu da izvuče južnog suseda iz zone uticaja Zapada, koji nastoji da zavede postamerički poredak u Aziji. Nekoliko nedelja pre Sijeve posete, član Državnog saveta Kine i ministar spoljnih poslova Vang Ji posetio je Davao, rodni grad filipinskog predsednika Rodriga Dutertea, gde je inaugurisao novi kineski konzulat. Obučen u tradicionalnu filipinsku košulju “barong”, kineski diplomata je na večeri sa filipinskim funkcionerima izjavio:

- Znam da ste me večeras pozvali zato što me smatrate prijateljem i partnerom.

Posle toga je, gotovo sentimentalno, rekao:

- Predsednik Duterte je najcenjeniji i najvažniji prijatelj predsednika Si Đipinga i kineskog naroda.

Tokom prve dve godine na vlasti, Duterte nije propuštao priliku da izrazi svoju “ljubav” prema kineskom rukovodstvu. Izgovorio je podjednako mnogo pozitivnih reči o podršci i dobroj volji Pekinga, koliko je kritikovao Zapad zbog toga što se usuđuje da osporava njegovu prošlost kada su u pitanju ljudska prava.

Za Dutertea, Kina je važan partner za razvoj koga treba prigrliti, a ne kritikovati, dok traju sporovi oko teritorija u Južnom kineskom moru. Filipini će u naredne dve godine biti koordinator odnosa članica ASEAN-a (Asocijacije nacija jugoistočne Azije) i Kine, i Duterte je jasno stavio do znanja da daje prednost angažmanu u odnosu na konfrontaciju u spornim vodama.

n je označio odnose ASEAN-a i Kine kao “odlične” i zatražio od Pekinga “da nam kaže kojim putem da krenemo i kako treba da se ophodimo”, tako da nema potrebe za “trvenjima”, s obzirom da Kina već “poseduje” sporne teritorije.

On je čak označio SAD kao moguću prepreku mirovnom rešenju pomorskih sporova, često odajući utisak kao da ga iritira filipinski vojni savez s Vašingtonom. Duterteova pomirljiva retorika sušta je suprotnost ratobornom tonu drugih visokih funkcionera. Poništavajući Duterteove “defetističke” izjave, Teodoro Loksin mlađi, filipinski ministar spoljnih poslova, jasno je stavio do znanja da Manila “apsolutno neće” odustati “ni za pedalj suvereniteta” u spornim vodama.

U međuvremenu, filipinska vojska neprimetno je proširila vojnu saradnju sa SAD, tako da je sledeće godine planirano još 20 zajedničkih vojnih manevara

ilipinski ministar za energetiku Alfonso Kusi izrazio je sumnju povodom ranije očekivane finalizacije sporazuma o podeli resursa u Južnom kineskom moru tokom Sijeve posete.

" Koliko znam, nikakav sporazum o zajedničkom istraživanju nije na dnevnom redu",- izjavio je ministar za energetiku uoči Sijeve posete, dodavši da “možda postoji” mogućnost da dvojica lidera samo razgovaraju o tome.

Dve strane trenutno pregovaraju o sporazumu o zajedničkom istraživanju s kineskom Nacionalnom ofšor naftnom kompanijom u nespornim Kalamijanskim ostrvima u Južnom kineskom moru, za šta je neophodno usvajanje izmena zakona. Bilo kakav zajednički sporazum o razvoju u oblastima na koje obe strane polažu pravo za sada, kako se čini, nije na vidiku.

U međuvremenu, Filipini vrše pritisak na Kinu da obnovi ranije obećanje o zvaničnoj pomoći za velike infrastrukturne projekte u vrednosti od devet milijardi američkih dolara. Za sada, od deset velikih projekata, samo jedan se bliži realizaciji: projekat za navodnjavanje iz Reke Čiko, u vrednosti od 62 miliona američkih dolara. Nezadovoljstvo u Manili raste, a kritičari optužuju Duterteovu administraciju da je dozvolila da je Kina nasanka.

Na jednoj konferenciji za štampu, ministar za budžet Benhamin Diokno izrazio je nadu da će Sijeva poseta “ubrzati sprovođenje svih tih projekata”, naglašavajući da kineska “birokratija mora da ubrza proces”.

Upravo zbog toga je Sijeva poseta od ključnog značaja. I Duterteove pristalice, i njegovi kritičari, pažljivo će pratiti kakve poklone i ustupke će kineski lider doneti tokom dvodnevne posete.

Si će morati da ubedi Filipine da je ozbiljno mislio kada je obećao pomoć za razvoj i da su dve zemlje posvećene finalizaciji modusa vivendi u Južnom kineskom moru koji će biti zadovoljavajući za obe strane. U suprotnom, Duterte, koji je izložen sve većem pritiskom u zemlji, moraće da zauzme oštriji i kritičkiji stav prema Kini.