Dvadeset godina posle atentata na demokratsku reformatorku Galinu Starovojtovu, njena sestra navodi da ne veruje da je ozloglašeni kriminalni kralj, koji je bio umešan u ubistvo, iza svega.

Olga Starovojtova se nada da će onaj koji je naručio ubistvo njene sestre biti identifikovan i priveden pravdi.

Galina Starovojtova, ugledna političarka i potpredsednica Demokratske ruske partije, ubijena je na stepeništu zgrade u kojoj je stanovala u Sankt Petersburgu 20. novembra 1998. godine.


2005. godine osuđeni su bivši zvaničnik Službe federalne bezbednosti i još jedan čovek na kaznu zatvora od 20 i 23 godine.

U avgustu 2015, bivši zakonodavac Mihail Gluščenko optužen je za "učešće u organizaciji ubistva" i osuđen je na 17 godina zatvora.

Nekoliko meseci kasnije, Gluščenko je tvrdio da je Vladimir Barsukov – navodni šef podzemlja, sada u zatvoru zbog ubistva i drugih zločina – naredio ubistvo Starovojtove pošto ga je blokirala u uspostavljanju veza sa brojnim korumpiranim gradskim zvaničnicima.


Olga Starovojtova je navela da veruje da je Barsukov, koji je poznat i kao Kumarin, možda bio upleten u ubistvo njene sestre, ali ga skoro sigurno nije naručio.

Ona je istakla da možda postoji nekolicina ljudi upletenih u naručivanje ubistva, dodajući da sumnja na pojedine, ali ne želi da ih imenuje, jer veruje u pretpostavku nevinosti i nema dokaze.

Ruska bezbednosna agencija je "uvek bila šovinistička prema ženama" i naročito ne voli "one koje mnogo govore", jer su one izazov za vlast.


Ona je napomenula da je ubistvo njene sestre još uvek pod istragom, koja je druga najduža u Rusiji.

"Najduža istraga je bila ona o ubistvu cara Nikolaja II i njegove porodice, kojima su presudili boljševici 1918. godine", kaže ona.

Barsukov, vođa ozloglašene kriminalne grupe Tambov, služi kaznu od 23 godine za ubistvo, ucenu i iznudu, u slučajevima koji nisu povezani sa slučajem Starovojtove.


Barsukov je bio moćna figura u Sankt Petersburgu 90-ih godina prošlog veka i potpredsednik kompanije koja se bavi gorivom.

Vladimir Putin, sadašnji predsednik i tadašnji zamenik gradonačelnika Sankt Petersburga, dodelio je unosnu koncesiju za benzin kompaniji 1994. godine.

Kurir.rs/Radio Slobodna Evropa
Foto: Profimedia