SADAMOVE POSLEDNJE REČI I DALJE ODJEKUJU SVETOM: Odveli su ga na vešala, mnogi su mu dobacivali, a onda je rekao nešto što se svima urezalo u sećanje (VIDEO)

Tog 13. decembra 2003. godine u operaciji "Crvena Zora" uhvaćen je dugogodišnji predsednik Iraka Sadam Husein.

"On uopšte nije vodio državu. Prilikom hapšenja stalno se žalio na modrice i posekotine, nije čak ni imao nikakav plan kako da odbrani Irak", otkriva Nikson, koji je osim ispitivanja diktatora bio zadužen da prepozna Sadama pre nego što Amerika objavi vest da je uhapšen.

Sadama je identifikovao prema jednoj staroj rani od metka i dve plemenske tetovaže. I posle hapšenja, Sadam je ostao arogantan, a prema Niksonovim rečima, vrlo verovatno nije bio svestan da je gotov.

Usledila su opsežna ispitivanja nazvana "Pustinjski pauk", a sve je nadzirao FBI koji je tada u svojim rukama imao najpoznatijeg zatvorenika na svetu. U međuvremenu je počelo i suđenje u oktobru 2005, gde je Sadam odbacio optužbe da je ratni zločinac.

Između ostalog, posrnuli diktator je rekao kako nikad nije imao hemijsko oružje, jer da ga je imao, upotrebio bi ga na SAD-u, kao i to da su SAD iskoristio 11. septembar kako bi neopravdano napale Irak.

Naposletku je, 5. novembra 2006, Sadam proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen je na smrt vešanjem. On je preko svojih advokata sudu i javnosti tada poručio "spreman sam da umrem časno i bez straha".

Specijalac Stiv Hačinson bio je jedan od zaduženih za čuvanje Sadama do izvršenja kazne. O tom zadatku nije smeo da govori ni svojoj porodici, on i njegove kolege nisu smeli da koriste mobilne telefone, vode dnevnik, i sva njihova komunikacija sa spoljnim svetom je bila pod strogim nadzorom.

Jednog dana je nadzirao Sadama dok je u njegovom društvu bio njegov bivši poručnik, koji mu je služio kao prevodilac za Amerikance. Iako je bio osuđen, Amerikanci su mu davali kubanske cigare i omogućavali neke slobode.

"Jedne večeri sam čuo kako Sadam i njegov prevodilac mumlaju i pevuše neku molitvu. Kad me je Sadam primetio, rekao je nešto svom poručniku. On se tada okrenuo prema meni i pitao me odakle sam. To je zanimalo Huseina. Rekao sam da sam Amerikanac. A pre toga - pitao me, valjda zbunjen mojom tamnom bojom kože. Rekao sam kako sam delom Indijanac. Tada je stavio jedan prst iza svoje glave da glumi pero a ruku ispred usta pa je počeo da imitira indijanski vojni poklič. Ja sam počeo da se smejem", priseća se Hačinson.

Nekoliko nedelja kasnije, na Božić, Sadam je čekao odgovor na svoju žalbu na presudu. Te večeri je upalio sveću i objasnio čuvaru kako to čini za svoju ženu. Budući da nikad pre nije želeo da govori o svojim ženama, već bi odmah okrenuo razgovor na svoju decu, to je začudilo čuvare, naročito kad je počeo da im priča da je to njihova tradicija i da joj piše pesmu. Sutradan je njegova žalba odbijena.

U istražitelja Niksona je gledao pogledom punim mržnje, a Nikson je počeo da mu postavlja pitanja: "Kada ste poslednji put videli svoje sinove?", na šta mu je Sadam odgovorio pitanjima: "Ko ste vi? Jeste li vi vojni obaveštajci? Odgovorite mi! Recite ko ste!".

Na ispitivanju je tvrdio da nije planirao ubistvo predsednika Buša starijeg, a onda je izgovorio reči koje danas s onim što se događa u Iraku zvuče prilično jezivo: "Nećete uspeti. Videćete da nije lako upravljati Irakom!".

To njegovo upozorenje odnosilo se na težinu vladanja podeljenom zemljom koja ni danas, 12 godina nakon njegove smrti, nije pronašla mir i danas svakodnevno uzima žrtve.

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost, Muvafak Al Rubai, nadgledao je vešanje i otkrio nekoliko detalja.

"Da li je bio zločinac? Jeste. Ubica? Jeste. Krvnik? Jeste. Ali je ostao snažan do kraja", tvrdi Rubai.

On se seća kako je Sadam ušao sam kod njega u prostoriju zatvora gde je pogubljenje izvršeno pre 12 godina, a nosio je sako i belu košulju, ponašao se normalno i opušteno, ne pokazavši ni trunku straha.

"Naravno, neki ljudi su tražili od mene da kažem kako se onesvestio ili da je bio drogiran", napominje Rubai i ističe: "Nisam od njega čuo ni reč o pokajanju, nije se pomolio Bogu za milost, niti je tražio oproštaj, kao što bi, svakako, učinio neko ko će umreti za koji minut".

Rubai je, kaže, potom odveo Sadama, koji je imao lisice na rukama i držao Kuran, kod sudije koji mu je pročitao optužnicu, a Sadam je ponovio: “Smrt Americi! Smrt Izraelu! Živela Palestina! Smrt persijskim sveštenicima”!

Nakon toga, Rubai je odveo Sadama u prostoriju sa vešalima.

"Zastao je, pogledao u vešala, zatim u mene, pa spustio pogled... i rekao:

'Doktore, ovo je za muškarce'", prepričava Rubai. Kada je došao trenutak da se popne na vešala, noge su mu bile još vezane, pa su Rubai i ostali morali da ga odvuku do stepenica.

Neposredno pre vešanja, svedoci su mu dobacili podrugljivo: "Živeo Muhamed Bakr al Sadr!" i "Moktada, Moktada!", što se odnosilo na Sadamovog protivnika koji je ubijen za vreme njegove vladavine i na njegovog rođaka, koji je došao na čelo moćne policije posle 2003.

Sadam je odgovorio: "Zar su to muškarci?" i, pre nego što je povučena poluga, počeo je da recituje stihove iz Kurana, koje nije uspeo da izgovori do kraja:

"Potvrđujem da nema drugog Boga osim Alaha, a Muhamed...", i to su bile njegove poslednje reči.

Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia