MISTERIJA SAMOUBISTVA AMERIČKOG ADMIRALA: Da li se komandant Pete flote SAD ubio zbog uspeha iranske vojske? (VIDEO)

Američka vojska i mornarica su uzdrmane iz temelja. Samoubistvo je izvršio komandant ključne Pete flote SAD, koja kontroliše najvažnije svetske koridore za transport nafte. Šta je nateralo visoko rangiranog admirala da donese takvu odluku? Upravo niz nedavnih dešavanja navodi na zaključak da je u pitanju najverovatnije bilo – samoubistvo.

Istragu povodom smrti visokog oficira vodi bahreinska služba bezbednosti u saradnji sa legendarnom NCIS (Mornarička služba za krivične istrage). Ne saopštavaju se nikakvi detalji istrage. Da li je admiral ostavio oproštajno pismo, na koji način je samoubistvo izvršeno, kada se tačno slučaj dogodio, ko je pronašao leš, šta je prethodilo samoj smrti? Na sva ova pitanja za sada nema odgovora.

Ipak, neke pretpostavke – naravno samo u vidu jedne od mogućnosti – se mogu napraviti. Da bi do nekih zaključaka došli, za početak je neophodno prozboriti par reči o karijeri pokojnog admirala.

Skot Stirni komandovao je Petom flotom od maja tekuće godine, a do postavljenja je bio rukovodilac trenažnog centra mornaričke avijacije SAD. On je bio top gun – as letač, koji je na nosaču aviona imao preko 25.000 sati letenja i više od hiljadu uspešnih sletanja.

Od proleća se pod njegovom komandom našlo 22.000 vojnika – koliko iznosi brojno stanje Pete flote, koja je ključna za sprovođenje vojne strategije na Bliskom i Srednjem istoku. Biti general Pete flote je, u ovom istorijskom trenutku, najvažnija pozicija ne samo u mornarici SAD, već u celoj američkoj armiji. Stirni je imao dvoje odrasle dece (jedan od njegovih sinova takođe služi u mornarici), unuke i, sve u svemu, idealnu reputaciju, biografiju i karijeru.

Samoubistvo vojnika tog ranga nije moglo da prođe bez potresa unutar SAD. Zaljuljalo se, i to ne samo unutar vojske. Samoubistvo viših oficira bilo koje armije – delo je od izuzetnog značaja, i kao po pravilu je u tesnoj vezi sa "pitanjem časti”.

Do Skota Stirnija tokom celog 20. veka u Armiji SAD je bilo zabeleženo tek jedno samoubistvo višeg mornaričkog oficira, ali zato kakvog – znatno višeg po rangu od admirala Pete flote. Rukovodilac vojno-mornaričkih operacija Džeremi Majkl Burda, admiral sa četiri zvezdice, pucao je sebi u grudi 16. maja 1996. godine. Što će reći, glavno-komandujući cele američke flote (danas je na toj dužnosti Džon Ričardson, koji je zvanično objavio Stirnijevu smrt), dakle – top pozicija u američkoj vojsci.

Admiral Burda postao je prvi rukovodilac vojno-pomorskih operacija koji nije završio vojno-pomorsku akademiju. On je napredovao od običnog mornara, do glavnog admirala vojske, posle vijetnamskog rata, uz pomoć programa koji se zvao "Od mornara do admirala” koji je talentovanim mornarima omogućavao da naprave karijeru u vojsci. Pored toga, sin siromašnog lučkog radnika iz Ukrajine, postao je prvi admiral vojske SAD jevrejskog porekla.

Admiral Burda ostavio je iza sebe dve poruke: svojoj ženi i oficiru za odnose sa javnošću. Poruke nikada nisu objavljene, i zvanično nije komentarisan tok istrage. Takva taktika NCIS, očigledno, postala je neka vrsta presedana, koja se primenjuje i danas u slučaju Stirnija.

Prema opšteprihvaćenoj verziji, admirala Burdu je proganjao dopisnik Njuzvika Dejvid Hekvort. Dotičnog novinara je od svih svetskih problema najviše zanimalo pitanje zašto admiral nosi istovremeno dva znamenja V (od reči valor – hrabrost): jedno na lenti ordena Navy and Marine Corps Commendation Medal, a drugo na lenti ordena Marine Corps Achievement Medal? Znamenje V se inače nosi na lenti nekih ordena i dodeljuje se za hrabrost iskazanu na bojnom polju. Novinar Hekvort je tvrdio da admiral Burda nema prava da u isto vreme nosi dva znamenja.

Kasnije se ispostavilo da je postavljeno pitanje ipak regularno, jer rešenje za nošenje dva znamenja u isto vreme nije bilo dato pismenim putem, a Burdi je dozvolu da nosi oba lično i usmeno dao bivši nadređeni za vreme vijetnamskog rata, tada glavno komandujući admiral Elmo Zamvolt. Kada je Hekvort počeo svoje javno novinarsko istraživanje, tada već prestareli admiral Zamvolt (inače veoma uvažavana ličnost unutar američke flote, po njemu je nazvan najmoderniji brod američke ratne mornarice) napisao je pismo u kojem je izjavio da Burda "zasluženo, po zakonu i pravu” nosi pomenuta znamenja. Ali, takva naredba nikada nije prošla kroz papire, što je potvrdila i Kadrovska uprava za vojno-pomorska dela koja je neka vrsta mornaričkog arhiva.

Novinar Hekvort nije časio časa i spremao se da od Burde uzme intervju, ali nekoliko dana pre zakazanog razgovora admiral Burda je prosvirao svoje srce. Plašio se da njegova priča "ne baci senku na celu flotu”. Za admirala, koji je ceo život proveo na moru, i koji je prešao put od malog od palube sa 19 godina do vrha, i koji se na taj način izvukao iz bede, to i jeste pre svega bilo – pitanje časti.

Admiral Burda je za vreme predsednika Klintona smatran za najvećeg reformatora flote i mnogo je učinio baš za one mornare koji su dolazili iz teških životnih prilika. On je pokrenuo program podrške za talentovane mornare i uneo izmene u njihovo ocenjivanje.

Burda je aktivno propagirao ideju o implementaciji novih sistema komandovanja i veze, što je donelo tihu revoluciju u ratnim uslovima. Ali za sve to vreme on je bio u stalnom sukobu sa admiralima od karijere, koji su redovno završili akademiju, i koji čak ni za vladavine liberalnog Klintona nisu primali Burdu kao sebi ravnoga.

Pored toga, novi sistem ocenjivanja za unapređenje koji je uveo Burda bio je čvrsto povezan za mesto službe, te je na taj način je isključivao ,"spontana” unapređenja (a spontanost se tesno povezuje sa stažom, rodbinskim vezama i korupcijom) što se, naravno, mnogima u vojsci nije baš svidelo.

Sve je to navodilo na misao da je paranormalni interes Dejvida Hekvorta, poznatog vojnog novinara, bio na neki način instruisan od nekoga kome je bilo u interesu da diskredituje admirala Burdu. Sahrana admirala Burde bila je prva sahrana visokog vojnog lica koju je uživo prenosio CNN.

U slučaju admirala Skota Stirnija još uvek se nisu pojavile pretpostavke o njegovoj smrti. Otvoreno u korist verzije o nasilnoj smrti govorio je za sada samo Robert Stil, bivši legendarni operativac CIA, koji se zadnjih 15-20 godina bavi konspirologijom i nenaučnom fantastikom. Stil je na svom tviter nalogu napisao da je admirala Skota ubila Bahreinska služba bezbednosti po nalogu mornaričke obaveštajne službe SAD, ali se nije potrudio da nam objasni zbog čega. A motiv je, priznaćete, uvek važniji od samog dela. Zbog toga se valja pozabaviti rečima admirala Ričardsona, koji je u svojoj izjavi isključio dva najčešća razloga za samoubistvo: "Protiv Skota se nije vodila nikakva istraga“, on je bio ,,dobar porodični čovek”.

Zvanične istrage, kao i one novinarske, mogu se voditi praktično po bilo kom pitanju. Jednom je Peta flota već dospela u nezgodnu situaciju. Pored kontrole glavnog svetskog morskog puta za trgovinu naftom, Persijskim zalivom, flota se fakultativno bavi i borbom protiv piratstva. I tako se dogodilo da je razarač Higins zadržao singapurski brod.

Nakon pretresa i zadržavanja, mornari (a na brodovima uglavnom rade nezamenljivi i vredni Filipinci, kojima je to neka vrsta nacionalnog posla) su se požalili da je nakon pretresa nestalo 200 dolara, video kamera i satovi. Istraga je pokazala da su sve te stvari konfiskovala dva američka mornara sa Higinsa.

Skandal je pogodio kompletnu Petu flotu i skoro doveo do obustave pomorskih operacija, usledila su hapšenja pljačkaša sa Higinsa, kao i ostavke odgovornih oficira. Ali sve se to događalo pre postavljenja Skota Stirnija, i slični skandali nisu se događali već pola godine. To jest, niko Stirnija nije lično teretio i on se nije nalazio pod istragom zbog grehova svojih podređenih oficira. Takođe admiral Ričardson je, upotrebivši frazu "dobar porodični čovek” isključio i najbolji način za diskreditaciju ovih dana – seksualno uznemiravanje, problemi u porodici ili nešto na sličnu temu.

U vojno-političkom smislu admiral Stirni je posle svog imenovanja bio skoncentrisan na Iran – i tu se, moguće je, i nalazi odgonetka misterioznog samoubistva. Stirni je sprovodio vojnu vežbu sa ciljem uvežbavanja uklanjanja mina u Persijskom zalivu i pritom je dao prilično skandalozan intervju za arapske televizije. U tom intervjuu on je okrivio Iran za nepravednu taktiku simulacije napada na Petu flotu svojim torpednim i jurišnim brodovima. Persijanci su njegovu izjavu shvatili bukvalno.

Krajem oktobra dva iranska raketna čamca napali su (može se reći opasno se približili) u neutralnim vodama veliki desantni brod Pete flote, Eseks. Jedan iranski čamac je tom prilikom presekao putanju Eseksa a drugi se poravnao sa krmom. To jest, da su hteli, Persijanci su mogli da ispale rakete i na dno zaliva pošalju veliki brod američke mornarice, na kome se, da stvar po nesrećnog Stirnija bude gora, u tom trenutku nalazio i glavni štab cele flote. A komanda Eseksa, kao uostalom i cela flota, jednostavno nisu primetili približavanje iranskih brodova.

I najverovatnije da bi se ceo incident brzo zataškao i zaboravio da na Eseksu u tom trenutku nije bio general Džozef Votel, glavnokomandujući centralne komande (CENTCOM) armije SAD: ili kraće rečeno komadant američke vojske za Bliski Istok. On se tada nalazio u kontroli vazduhoplovnih snaga Pete flote, koju je vršio sa palube Eseksa. Iranci tvrde da su imali podatke o kretanju Eseksa, kao i da su znali da se general Votel nalazi na njemu, i da su pažljivo pratili američke radio komunikacije.

Po izjavama učesnika, kada su se iranski brodovi udaljili, general Votel se našalio, obrativši se komandiru i oficirima Eseksa rečima: ”Zahvalan sam vam što ste se dogovorili sa Irancima da se sretnemo baš na ovom mestu”.

Nakon incidenta admiral Stirni je dao čudnu izjavu. U njoj je istakao da se tokom incidenta sa Irancima komanda Eseksa ponašala "profesionalno” i da će Peta flota "nastaviti svoje aktivnosti u okvirima međunarodnih zakona”, ali je odmah bilo jasno da nije baš sve normalno. Ostala je nepoznanica da li su Iranci zaista unapred znali da se glavnokomandujući general nalazi na Eseksu, dok su dva helikoptera V-22 Osprey prevozili na brod generala Votela, i dok su F-35 vežbali vertikalno sletanje na istom brodu. Malo je nedostajalo da Iranci na dno pošalju ceo cirkus.

Možemo samo da pretpostavimo šta je tačno general Votel rekao admiralu Stirniju u vezi sa incidentom. Ali možemo biti sigurni u jednu stvar – šta god da mu je rekao, nije bilo šaljivih tonova. Skotu Sterniju je pretilo ono što se u Ruskoj vojsci naziva "neodgovarajuća profesionalna reakcija”. Sukob sa Iranom se ne sastoji od rutinskih bombardovanja, poput onih u Avganistanu. A harizmatični i u opštenju strogi general Džozef Votel jedan je od favorita predsednika Trampa, i nije ga preporučljivo ljutiti.

Moguće je da Stirni nije uspeo da se opravda za incident u trenutku kada se situacija u Persijskom zalivu iz dana u dan sve više komplikuje. Peta flota nije imala tek manji incident, već se osramotila u prisutvu neposrednog glavnokomandujućeg (na koga sa druge strane pritisak vrši Bela Kuća, koja čvrsto stoji na liniji sukoba sa Iranom). Stirniju je pretila kazna i udaljavanje sa dužnosti zbog nekompetentnosti.

Moguće je da je takav razvoj događaja i doveo do tragičnih posledica.

Ogradićemo se da je sve gore-napisano ipak samo moguća verzija događaja. Pouzdano suditi o uzrocima onoga što se desilo ne možemo, sve dok se ne objave rezultati istrage. Sa druge strane, vrlo je verovatno da se nikakvi rezulati neće objaviti. Polazeći od presedana sa admiralom Burdom, NCIS i administartacija Bele Kuće mogu jednostavno da na rezulate istrage stave oznaku strogo poverljivo. I tada nikada nećemo saznati šta je nateralo admirala Skota Stirnija da napravi strašan izbor.

Kurir.rs/Standard.rs

Foto: AP